Rani jadi – Danilo Kiš-analiza dela i prepričavanje

Pisac Danilo Kiš, kroz zbirku pripovedaka Rani jadi proživljava svoje detinjstvo i mladost. A to sve gledajući kroz prizmu dečaka Andreasa Sema koji je glavni junak. Pre nego se upustimo u analizu ovog dela važno je da se upoznamo sa biografijom pisca. Jedino na taj način možemo pravilno shvatiti šta nam sve pisac poručuje kao i veličinu ovog dela. Ono što treba da znate na samom početku je činjenica da ma koliko vam na prvi pogled ovo štivo delovalo jednostavno, ono ima izuzetno duboko značenje.

Danilo Kiš, ukratko o piscu

Pisac romana Rani jadi je rođen 1935.godine u Panoniji. Detinjstvo je proveo u Subotici, a zatim se sele u Novi Sad. Ubrzo nakon toga sa porodicom se seli u Mađarsku u mesto odakle mu je otac. Ovo je značajno, jer roman Rani jadi govori upravo o njegovom životu u Mađarskoj.

Zbirka Rani jadi je napisana u trećem licu i predstavlja mnoštvo sećanja dečaka Andreasa Sama. Inače, Danilo Kiš je poznat po tome što je kroz sva svoja dela provlačio autobiografsku crtu. Zbirka Rani jadi predstavlja detalje i priče koji su ga pratili tokom celog života.

Radnja u knjizi Rani jadi se uglavnom odnosi na razmišljanja glavnog junaka, tako da nema mnogo likova u njoj. Zapravo,ono što je dominantno u samom delu je dečakov pogled na svet i njegova razmišljanja.

Književni elementi u delu Rani jadi

Književni rod: epika

Književna vrsta: zbirka pripovedaka

Mesto radnje: malo srpsko selo u Mađarskoj

Vreme radnje:  tokom Drugog  svetskog rata

Tema: Detinjstvo dečaka Andreasa Sama

Ideja: Upoznavanje sa detinjstvom Danila Kiša i shvatanje njegovog ličnog i umetničkog sazrevanja.

Analiza likova u delu Rani jadi

Likovi: Andreas Sam, njegov otac Eduard, majka Marija, sestra Ana, pas Dingo, Julija Sabo, Farkaš, gospodin Berkli, i mnogi drugi

Andreas Sam – siromašan dečak od 8-9 godina, koji se kroz različite priče priseća svog detinjstva. Bez obzira na rat, glad i siromaštvo, on je uspeo zahvaljujući mašti da opstane. Dečak u svemu što ga okružuje vidi nešto lepo. Inspirišu ga boje, zvuci, mirisi, cveće. Ume da uživa u malim stvarima shvatajući prolaznost života. Zaljubljen je u devojčicu Juliju Sabo, a od vršnjaka ga razlikuje to što izuzetno voli književnost.

Eduard Sam – dečakov otac, ali on se provlači samo kroz dečakovo sećanje. Tokom ratnih godina je odveden iz porodičnog doma a Andreas ga se seće kroz razne događaje opisane u knjizi.

Marija Sam – dečakova majka. Vredna, brižna, požrtvovana. Briga o porodici joj je na prvom mestu.

Ana Sam – dečakova starija sestra. Bez obzira što ga često zadirkuje uvek mu pomaže u svemu.

Dingo – pas, verni Andreasov prijatelj. Njihov rastanak kao i momenat kada čitaoci saznaju da je Dingo uginuo, predstavlja jedan od izuzetno tužnih trenutaka u knjizi Rani jadi, Danila Kiša.

O čemu govore priče u ovoj zbirci?

Sve priče u zbirci Rani jadi govore o svakodnevnim temama i životnim situacijama sa kojima su se deca u to vreme susretala. Iako je ušuškan u jednom srpskom selu, dečak Andreas proživljava ratne godine. Uz pomoć mašte pokušava da pobegne od realnog života. On je svestan siromašva i bede kako svog tako i ljudi iz okruženja, ali živeći u svetu svoje mašte pokušava da odagna surovu realnost. U tom begu od stvarnosti Andreas pronalazi skrivene veze sa prirodom, pokušava da oseti sve zvuke, boje i mirise prirode.

Kao što i sam Danilo Kiš nije imao oca, jer je ubijen u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata, tako i dečak Andreas nema oca. Lik oca mu je prisutan kroz sećanje, ali ne nekim hronološkim redom, već onako kako mu misli naviru. Ma koliko da mu je teško i da oseća prazninu zbog gubitka oca, dečak to nikada glasno ne izgovara.

Priče u zbirci Rani jadi su takve da iako se ne može svako dete prepoznati u periodu posleratnih godina. Ali svakako se može poistovetiti sa razmišljanjima pisca kao i pogledima na svoje detinjstvo i svoje postupke.

S obzirom da piše u trećem licu, pretpostavlja se da pisac na taj način pokušava da napravi distancu prema detinjstvu koje je ispunjeno ružnim stvarima. A mnogo ih je. Mada činjenica je da je piščeva poruka nesumnjivo jasna. Ona govori o tome da zahvaljujući svim teškim i bolnim trenucima iz života koje su prošli i drugi i on, proizilazi shvatanje prave životne vrednosti.

Koje su sve priče zastupljene u delu Rani jadi?

Pre nego krenemo na analizu dela, važno je o svakoj od ovih priča reći nešto, jer jedino se na taj način može formirati kompletna slika ove zbirke. Pripovetke koje čine ovo delo su sledeće: S jeseni, kad počnu vetrovi; Ulica divljih kestenova; Igra; Pogrom; Priča koja se crveni; Serenada za Anu; Livada u jesen; Verenici; Zamak osvetljen suncem; Livada; Dok mu bište kosu; Priča o pečurkama; Mačke; Kruške; Konji; Čovek koji je dolazio iz daleka; Iz baršunastog albuma; Dečak i pas; Eolska harfa.

Jedino analizom svake od ovih priča ponaosob može se steći kompletan uvid i doživljaj u zbirku Rani jadi, Danila Kiša. I jedino na taj način možemo shvatiti kroz šta je sve prolazio dečak Andreas Sam.

S jeseni kad počnu vetrovi

Ova priča predstavlja sam uvod u delo Rani jadi. Karakterističan je način naracije u prvom licu. Kroz ovu priču upoznajemo dečaka Andreasa Sama, koji je ujedno i glavni junak ove priče. U prvom delu ove priče dečak sakuplja plodove kestena u jesen. Bez obzira što nema neke radnje, sam opis malenog dečaka koji sakuplja jesenje plodove nedvosmisleno ukazuje na prolaznost života. Motiv prolaznosti se ogleda kroz opadanje lišća i plodova kestena, i nagoveštava nam da je sve u životu prolazno i da se vreme ne može zaustaviti. Baš kao i sam život.

U drugom delu ove priče čitalac nailazi na devojčicu sa crvenom kosom, koja seći u sobi miriše ljubičice. Taj miris će kasnije kroz knjigu biti jedan od važnih motiva i znatno će uticati na odrastanje dečaka Andreasa.

Ulica divljih kestenova

Ulica divljih kestenova, priča iz dela Rani jadi govori o dečakovoj čežnji za detinjstvom koje iako je bilo teško i sumorno, njemu nedostaje. Želi da se ponovo nađe na mestu gde je odrastao, da prođe ulicom u kojoj se igrao. On se ne seća gde je ta ulica, ali je u ovoj priči traži. Traži Ulicu divljih kestenova, koja je živopisna u njegovom sećanju, ali u stvarnosti ne postoji.

Napokon, kada je došao u ulicu, ona nije bila onakva kakva je ostala u njegovom sećanju, ali su sećanja počela da naviru. Setio se Andreas svega i škole i učiteljice i drugova. No, ta lepa sećanja su ubrzo zamenila ona druga, tužna. Setio se svoje kuće koja više ne postoji. Setio se oca, majke, rata, skloništa i siromaštva. Ne obraća pažnju na ljude koji ga čudno posmatraju, jer osećanja naviru a on im se prepustio. Važan je samo trenutak u kome se nalazi prizivajući sećanja.

Igra

Priča Igra govori o tome kako Eduard Sam viri u sobu svog sina koji se igra. Najpre pomisli da to nije Andreas, jer kroz igru on gubi svoj identitet, postaje neko drugi, postaje trgovac. U ovoj igri on postaje svoj deda, Maks Ahašveroš, trgovac guščijim perjem. Posmatrajući svog sina,    Eduard je zapravo video svog oca, te i on započinje sopstvenu igru.

Na taj način pokušava da dokaže supruzi na koga zapravo Andreas liči. Imao je neodoljivu potrebu da joj dokaže da Andreas liči na njegovu familiju a ne na njenu. Za to vreme Andreas se igra, a njegova igra prestaje onog momenta kada Marija ulazi u sobu. Zapravo ne samo da je njegova igra prekinuta, već je prekinuta i igra roditelja u koju je Andreas nesvesno bio   upleten.

Pogrom

Priča Pogrom u delu Rani jadi govori o zimskoj noći u kojoj je dečak užurbano hodao za masom ljudi. Nije znao kuda ide, ali je išao za masom dok mu je sneg škripao pod nogama. Kroz pogled zbunjenog, nevinog deteta pisac nam dočarava svakidašnji događaj iz ratnog perioda. Zapravo u pitanju je podela hrane gladnim ljudima. Ljudi su se gurali da budu što bliže vratima megacina ne bi li uspeli da dobiju nešto hrane.

Za razliku od starijih, dečak nije uspeo da se progura i nije uspeo ništa da dobije. Videvši to, jedna divna žena mu je prišla i dala mu je konzervu špageta. Tek tada dečak postaje vidno zbunjen, ne znajući šta da radi sa konzervom. Nedostajala mu je hrabrost da je odnese kući a isto tako nije mogao ni da je baci.

Priča koja se crveni

U delu Rani jadi u ovoj priči, dečak sanja kako priča sa svojim drugom Galom o zadatku koji su trebali da reše. Sanja da mora u wc i govori drugu da ide bez njega u školu. Nakon toga se Andreas probudio shvativši da se upiškio u krevet. Najpre ga je sramota misleći da će ga majka i sestra zadirkivati zbog toga, ali ipak budi majku koja ga šalje da se presvuče.

Mokar i bos stiže do škole i seda pored peći kako bi se osušio. Iako kroz ovu priču pisac ukazuje na nemile događaje koji ga prate u trenutku se sve menja. Onog momenta kada gospođa Rigo čita njegov sastav koji je ponovo najbolji u celom razredu, dečak zaboravlja na nemile situacije koje su prethodile.

Serenada za Anu

U ovoj priči se pominje dečakova strepnja kada je čuo neki zvuk ispod prozora. Najpre je mislio da su došli da mu ubiju oca, ali je tek kasnije prepoznao zvuk violine. Dečak koji je bio zaljubljen u njegovu sestru Anu, svirao joj je serenadu pod prozorom.

Majka objašnjava Ani da je običaj u takvoj situaciji da zapali šibicu i stane pored prozora, što sestra i čini. Ujutru su na prozoru našli nekoliko ruža i grančicu jabukovog cveta.

Livada u jesen

U ovoj priči pisac nam slikovito dočarava livadu nakon odlaska cirkusa. Akcenat stavlja na zgaženu travu i duboku jamu gde je stajao cirkuski šator. Ovde je prisutna deskripcija. Takođe, sem opisa livade sa izgaženom travom, možemo uživati u opisu netaknute livade. U pitanju je livada koja nije uništena ljudskom rukom i na kojoj se vodi borba između korova i plemenitih biljaka. Za razliku od deskriptivnog dela priče, narativni deo priče predstavlja opis Eduarda Sama, dečakovog oca. Otac se pojavljuje iznenada, izranja iz trave, a on zapravo izranja iz dečakove svesti.

Verenici

Priča Verenici u delu Rani jadi je smeštena u vreme kada je Andreas imao 8 godina. Andreas je čuo očev i seljakov razgovor, nadajući se da otac neće pričati o dečakovim nestašlucima, mada je otac to ipak uradio. To je nešto čega se Andreas stideo, a odnosilo se na devojčicu Juluju Sabo.

Igrajući se žmurke, jedne večeri su odlučili da se poljube. To je trebala da bude njihova tajna, ali ih je video Farkaš i počeo da ih zadirkuje. Juluja se rasplakala, a Andreas je odlučio da pobegne od kuće. Sakrio se u vrbak, verujući da nikada više neće otići kući. Međutim kako je pala noć i postajalo sve hladnije, čuo je da ga sestra doziva zabrinutim tonom. Izbrisao je suze i krenuo iz svog skrovišta. Majci je samo delimično rekao istinu. Izbegao je da joj kaže da su on i Julija Sabo postali verenici.

Zamak osvetljen suncem

U ovoj priči u delu Rani jadi se govori o tome kako je Andreas radeći kod gospodina Molnara izgubio jednu kravu. Znao je da je mora pronaći, jer Narandža je bila najbolja krava u selu i gazda mu to ne bi oprostio nikada.

Zajedno sa psom Dingom je krenuo u potragu. Maštao je kako bi bilo lepo da on i Dingo negde sami pobegnu. Maštao je kako je uhvatio bandu opasnih razbojnika a majci doneo ogromnu novčanu nagradu. Maštao je kako je Julija Sabo ponosna na njega i zamišljao šta bi se desilo kada bi ga začarala šumska vila.

Sanjarenje mu je prekinuo Viragov glas koji mu je saopštio da je krava pronađena i da treba da je odvede kući.

Livada

U priči Livada u delu Rani jadi se govori o tome kako su Andreas i Ana dobili šugu. Iako nije imao dovoljno novca za kupovinu sumpora dečak je krenuo kod doktora da pokuša da kupi kako bi se izlečili. Koračajući livadom pored reke, razgledajući cveće razmišljao je kako je nemoćan pred prirodom i pred cvećem.

Na njegovo veliko zadovoljstvo, doktor mu je dao lek ne želeći da ga naplati. Osećao se kao pobednik, ali i dalje nemoćan pred cvećem i livadom, kao i prostranstvom koje ga je okruživalo.

Kad mi bište kosu

U ovoj priči dečak opisuje kako su mu majka i sestra vadile vaške iz glave i tela. Vaške je zadobio radeći u kokošinjcu posle škole. Nije voleo to da radi. Uvek kada bi ga učiteljica ostavila posle škole da čisti kokošinjac znao je da će nakon napornog posla ostati kod nje da jede. Bez obzira što je bio glada, nije mogao da jede, znajući da ga svi posmatraju. Istovremeno mu je bilo žao znajući da će se sutra kad ogladni sećati te hrane. Radovalo ga je što bi mu u takvim situacijama spremila da ponese ono što ne pojede.

Priča o pečurkama

Još jedna od tužnih priča iz knjge Rani jadi koja govori o siromaštvu dečaka i želji za hranom. Šetao je sa majkom i sestrom šumom kada su na jednom mestu prinašli mnogo pečuraka. Brali su ih i sa nestrpljenjem čekali da stignu kući kako bi ih majka spremala za jelo. U povratku kući su sreli gospodina Horvata koji se čudio za šta će im tolike otrovne pečurke.

Tužni i razočarani su ostavili svoj plen i gladni nastavili dalje do kuće.

Mačke

U priči Mačke se govori o tome kako je dečak doneo tešku odluku da iz najbolje namere učini najgore delo. U jorgovanu iza kuće, Andreas je pronašao 3 mačeta koja su bila slepa. Neko ih je odvojio od majke. Dečak im je doneo hleb i mleko ne znajući da oni ne umeju sami da se hrane.

Sutradan je otišao da ih obiđe i shvativši da ništa ne jedu već samo tužno cvile odlučio je da im skrati muke tako što će ih ubiti i sahraniti. U celoj zbirci Rani jadi ovo je jedna od najupečatljivijih scena u kojoj dečak donosi tešku odluku iz najbolje namere.

Kruške

Priča Kruške je jedna od kraćih priča iz zbirke Rani jadi, ali ona baš donosi upečatljivu sliku iz detinjstva koja se zadržava u čoveku kroz ceo život.

Naime, u ovoj priči se govori o seljankama koje su skupljale kruške birajući zrelije i sočnije. Za razliku od njih Andreas ih bira tako što ih pomiriše, a gospođa Molnar ga ismeva poredeći ga sa psom. Omalovažava ga uz podrugljive komentare, ne shvatajući da je dečak u druženju sa prirodom razvio sposobnost koju mnogi nemaju. A to je da oko sebe primećuje samo lepe stvari.

Konji

S obzirom da je kuća u kojoj su živeli nekada bila konjušnica smrad se osećao na sve strane. No, oni su navikli da žive u takvim uslovima. U kuću im dolazi vojnik koji ih obaveštava da je njihov konj Sultan na samrti. Očekivalo se da ugine i kobila Bula, jer je nestalo sena tako da su konji umirali od gladi. Zbog straha od majorovih grdnji vojnici su kanapima vezivali konje kako bi stajali uspravno.

Sledećeg jutra je Andreas zatekao mrtve konje. Major je besneo na vojnike, nakon čega su oni konje odvukli na konjsko groble. Dečak i pas su išli za njima.

Čovek koji je dolazio iz daleka

U ovoj priči se govori o susretu dečaka sa slučajnim prolaznicima. Danima su vojnici prolazili pored njihove kuće a dečak ih je posmatrao skriven u krošnji jorgovana. Kada je sve utihnulo počela je da mu nedostaje ta buka.

Obradovao se slučajnim prolaznicima i pozvao ih da svrate kako bi se okrepili i napojili mazge. Čovek je bio stranac koji je žurio, ali su uspeli nekako da se sporazumeju. Dečak ga je pitao da li je negde video njegovog oca i opisivao je kako mu otac izgleda. Slučajni prolaznik je najpre strpljivo odgovarao na pitanja a onda je zaključio da ga dečak zavitlava. Nije mogao ni da pretpostavi kolika želja je gorela u dečaku da sazna nešto o svom ocu. Da sazna šta bilo.

Iz baršunastog albuma

Ova priča iz dela Rani jadi se sastoji od 7 manjih priča od kojih je svaka označena brojem. U nastavku teksta vam donosima ukratko prepričanu svaku od njih.

U prvoj priči se govori o tome da se dečak sa sestrom i majkom vraćao kući noseći sakupljene šišarke. Videvši svetlo u kući, najpre je pomislio da se otac vratio, ali tu ga je dočekala strina Rebeka držeći svećnak u ruci. Iako je svećnjak bio sedmokraki, samo jedna sveća je gorela. Ta slika će mu zauvek ostati u sećanju kao i zlokobni pogled strine Rebeke.

U drugoj priči se govori o stricu Andreju, koji je jedini rođak koji se vratio posle gospođe Rebeke. Sa sobom je doneo tužne logorske pesme i kopao je po zemlji tražeći nešto.

Treća priča govori o požrtvovanosti majke koja pokušava njega i sestru da skloni sa njive kako ne bi morali da se muče. Želela je da napravi mašinu za štrikanje, ali s obzirom da nije imala potrebne delove, nastavila je da štrika noću uz svetlost petrolejske lampe. Majka je imala spretne ruke i svaki njen rad je bio unikatan, ali vremenom su žene iz sela počele da je oponašaju. Bez obzira na njen rad i trud, posla je bilo sve manje.

Četvrta, peta i šesta priča se nadovezuju jedna na drugu

U četvrtoj priči se govori o prtljagu koji dečak nosi sa sobom u voz, a koji mu je posebno dragocen. Sve što je krišom spakovao u sveske vezivalo ga je za oca, jedini materijalni dokaz da je i on nekada imao oca.

Peta priča se nadovezuje na prethodnu, jer u njoj pisac iz perspektive odraslog govori o svojoj đačkoj knjižici koju je sačuvao kao sećanje na detinjstvo.

Šesta priča se nadovezuje na prethodnu i u njoj nam pisac ukratko oživljava sećanje na svoje profesore.

Sedma priča se odnosi na piščevo razmišljanje o tome zašto su sa sobom poneli neke nevažne stvari, dok su one bitnije ostavili. Sam izvodi zaključak da za njegovu majku neke sitnice imaju posebnu vrednost, jer je asociraju na nešto.

Dečak i pas

Ovu dirljivu priču u zbirci Rani jadi ustvari priča pas Dingo. Najpre priča o svom poreklu, a zatim o svojoj velikoj ljubavi i bliskosti sa dečakom Andreasom. Ključni momenat u ovoj priči je da su se dečak i pas dobro slagali, jer su imali slične tuge. Pas je patio za svojom porodicom, a dečak je patio za ocem. Pas predoseća da će ga dečak napustiti što se pokazalo kao istinito.

Pismo

U priči Pismo iz zbirke Rani jadi govori se o tome kako dečak šalje pismo gospodinu Berkliju pitajući ga kako je pas Dingo. Čak mu šalje i nešto novca kako bi psu kupio konjsko meso, znajući da to voli. Istovremeno se dečak priseća rastanka sa psom što u njemu budi neopisivu tugu. Prisećao se momenta kako je Dingo trčao za kolima a kočijaš ga je bičevao kako bi se vratio nazad. Na kraju ga je i istukao.

Odgovor

Priča Odgovor, sadrži odgovor gospodina Berklija dečaku u kome mu saopštava tužnu vest. Javlja mu da je Dingo tog dana došao tužan i isprebijan kući. Odbijao je hranu, a sutradan je uginuo od tuge i zadobijenih povreda. Između ostalog u pismu mu gospodin Berkli šalje i nešto novca kako bi mogao sebi da kupi nalivpero i da mu napiše i pošalje sastav.

Eolska harfa

U ovoj priči dečak nam priča kako je imao harfu kada je imao 9 godina. Opisuje je kao električnu drvenu banderu sa 6 pari žica vezanih za porcelanske izolatore koji liče na rasparen komplet za čaj. Dalje kroz priču nam objašnjava šta je sve potrebno da bi se dobila eolska harfa. A zatim je potrebno nasloniti uvo na banderu i slušati njen zvuk. Tog momenta ona prestaje da bude bandera i postaje harfa a da bi se nešto čulo potrebna je samoća.

Nagoveštava da i njen zvuk ne može čuti svako, već samo onaj ko se razume u muziku. Napominje i da je njemu harfa rekla da će prestati da radi kao sluga kod gospodina Molnara, da će napustiti udžericu koja umesto poda ima nabijenu zemlju. Rekla mu je da mu se otac nikada neće vratiti, da će mu majka umreti, da će imati 1500 olovaka, 200 naliv pera i 5000 knjiga. Rekla mu je harfa da će sresti devojku koju će večno voleti, da će mnogo putovati i da će napisati priču o eolskoj harfi od električnih bandera i žica.

Naš savet vam je svakako da pročitate delo Rani jadi kako biste imali kompletan doživljaj. Ukoliko želite da pročitate “Noć i magla” istoimenog autora, to možete pročitati OVDE!

 91,336 total views,  4 views today