Brak – svađa u braku narušava sigurnost dece

Brak je institucija ili bi bar tako trebalo da bude. No, brojna istraživanja pokazuju da je više razvedenih nego sklopljenih brakova. Razvod braka nije nešto što se planira. Da je tako ljudi ne bi ulazili u brak. Ali ako život u braku postane nepodnošljiv, razvod je jedino rešenje. Postoji izreka koja kaže „Bolje dobar razvod nego loš brak.“ Bez obzira koliko god da su svesna te činjenice deca jako teško preživljavaju razvod roditelja. Svađa među roditeljima i život proveden u strahu i strepnji ostavlja velike posledice na razvoj dece.

Izbegavajte svađu pred decom

Ma koliko svi znali da treba izbegavati svađu u prisustvu dece, retko ko se pridržava toga. Za decu je pogubno verbalno nasilje a o fizičkom nasilju je izlišno i govoriti. Kada dođe do razvoda, deca se osećaju kao krivci, iako to sa njima nema nikakve veze. Neretko će se desiti da dete pita – „Jesam li ja kriv/a?“ I bez obzira na negativan odgovor koji dobije, dete će preispitivati svaki svoj postupak tražeći krivca u sebi. Dete može biti pasivni posmatrač tokom svađe roditelja. Može i instiktivno štiti jednog od roditelja. U svakom slučaju i jedna i druga varijanta će se negativno odraziti na dete i na formiranje njegove ličnosti. Ponekad dete pokušava da pomiri roditelje i natera ih da se ponovo zbliže.

Postoje i oni brakovi gde nema nasilja, ali su supružnici distancirani jedno od drugog. Žive pod istim krovom, jer ih vezuju zajednički interesi. Takvi brakovi su za okolinu skladni, ali oni su sve drugo sem toga. U takvim brakovima dete intuitivno oseća nezadovoljstvo svojih roditelja. Oseća njihovu distanciranost kao i nedostatak intime i ljubavi. Neretko će se desiti da ta deca usvoje takav model ponašanja. Ukoliko su roditelji bili razvedeni, vrlo je verovatno ( što ne mora nužno da znači) da će i deca kada zasnuju svoju porodicu na razvod gledati kao na najbolje rešenje. Ukoliko su roditelji živeli u fiktivnom braku verovatno je da će i deca živeti u takvom braku. Ostajanje u takvom braku može biti zbog dece, stambenog prostora, finansija ili čak iz sažaljenja. Na taj način se obrazac ponavlja i još jedna generacija se uključuje u patnju. Kada brak postane toksičan, moguće je da će razvod sprečiti dalekosežne posledice.

Česte svađe narušavaju sigurnost deteta

Brak u kome su česte svađe, pretnje napuštanjem ili odlasci jednog od roditelja urušavaju samopouzdanje deteta. Deca koja odrastaju u takvom okruženju ne osećaju se ni najmanje sigurno. Dete je u neprestanom strahu. Strepi da će se svađa među roditeljima ponoviti. Strepi da će se roditelji rastati. Strepi od pomisli o drugačijem načinu života. Strepi od neizvesnosti. S druge strane bez obzira da li pokazuje ili ne, detetu su podjednako važna i potrebna oba roditelja.

U brakovima u kojima su roditelji međusobno distancirani, ne postoji dovoljna uključenost u porodična zbivanja. Dete se u takvoj porodici oseća zanemareno. Smatra da nije dovoljno voljeno a svakako je nedovoljno povezano sa roditeljima. Sve ovo ostavlja trajne  posledice na dete.

 

Gubljenje identiteta deteta – posledica roditeljskih svađa

Roditeljske svađe ostaju duboko ukorenjene u umu deteta. Prirodno je da roditelji deci budu uzor. A roditelji koji su u stalnom sukobu ili vode „tihi rat“ najčešće ne mogu da budu dobre vođe. Roditelji koji su u stalnom sukobu su zauzeti svojim problemima tako da najčešće ne mogu adekvatno da usmeravaju decu. Česte su situacije i gde svesno ili ne roditelj manipuliše detetom kako bi se osvetio supružniku. U takvim okolnostima dete se oseća razapeto. Potrebna mu je ljubav, ali istovremeno odbija bliskost. Dete se plaši da će time što je blisko sa jednim roditeljem povrediti drugog. Deca su željna prijateljstva koje ne dobijaju u krugu porodice.  Postoji mogućnost da će deca koja odrastaju u takvom okruženju  krenuti stranputicom ili će  se povući u izolaciju.

Često će nipodaštavati svoje kreativne i intelektualne sposobnosti. Neće ih ispoljavati zbog straha od neuspeha. S obzirom da im je podrška roditelja neophodna deca iz takvih porodica nisu u stanju da budu disciplinovana u onome što rade. Nedostaje im povratna informacija od roditelja. Nedostaje im podsticaj i ohrabrenje. Iz tog razloga deca koja odrastaju ophrvana strepnjom i strahom ne vide smisao ni u čemu što rade. Vremenom spoljašnji sukob među roditeljima postaje detetova unutrašnja borba.

Strah od vezivanja u kasnijem periodu

Deca koja su odrasla slušajući svađu roditelja retko se ozbiljno vezuju za nekog. U pitanju je podsvesni strah. Uvek kada u kasnijem životnom periodu požele da se zbliže sa nekim, aktivira se zvono koje upozorava na opasnost. Izbegavaju bliskost kako bi izbegli potencijalni sukob. Ne žele da budu povređeni. Istovremeno im naviru sećanja iz detinjstva. Ukoliko uspeju da ostvare prisniji odnos u početku su prilično obazrivi i zatvoreni. Najčešće će samoinicijativno izaći iz neke veze. To im je odbrambeni mehanizam.

Kada dođe do razvoda roditelja, neminovno je da će deca patiti. Naravno, niko nije dužan nikoga da trpi. Posebno ne deca koja su samo posmatrači svih dešavanja. Ali svakako pre nego se odlučite za razvod, razmotrite i onu drugu opciju. Pokušajte da nađete kompromis. Možda je bila u pitanju samo prolazna kriza. Pokušajte svoj brak da postavite na stabilne temelje i omogućite deci porodicu punu ljubavi, pažnje i razumevanja.

 2,006 total views,  1 views today