Da li je demencija zaista izlečiva?

Pod pojmom demencije se podrazumeva stečeno sniženje mentalnih sposobnosti koje se vremenom može pogoršavati. S obzirom na to da dementna osoba zavisi od tuđe pomoći, jasno je da demencija ostavlja posledice kako na samu osobu, tako i na njenu kompletnu okolinu. Iako se javlja u poznim godinama, ona ne predstavlja podrazumevani proces starenja. Reč je o postepenom, trajnom pogoršanju intelektualnih sposobnosti koje negativno utiču na zdravlje celokupnog organizma.

U nastavku teksta ćemo se upoznati sa simptomima i uzrocima demencije kao i načinom prevencije. U stvari, ne samo kod demencije, već je generalno preventiva izuzetno važna, ali istovremeno i neopravdano zapostavljena. 

Šta je zapravo demencija?

Pod pojmom demencije podrazumeva se odumiranje nervnih ćelija koje dalje vodi do smanjivanja moždane mase. Gube se neurološke veze koje utiču na proces razmišljanja, pamćenja i na obradu informacija. Demencija nije jedna bolest, jer je reč o skupu mentalnih poremećaja. Okolina najčešće ne primeti na vreme prve znake demencije pripisujućiji ih staračkoj zaboravnosti. Statistika kaže da se pacijenti ili čak češće rodbina dementnih osoba javljaju za pomoć tek kada uoče konkretne probleme. S obzirom na to da se demencija ispoljava različitim poremećajima (u pamćenju, govoru, pažnji, opažanju, mišljenju, ponašanju i raspoloženju) onda je ovaj statistički podatak sasvim razumljiv. 

Koji su uzroci demencije?

Jedan od glavnih uzroka za pojavu demencije je starost. Razne studije rađene na ovu temu ukazuju na činjenicu da svaka osoba starija od 65 godina ima neki vid demencije. Alchajmerova bolest se smatra najtežim oblikom demencije. Ne isključuje se mogućnost da se demecija može razviti i kao posledica lošeg, odnosno nezdravog načina života. 

Istraživanja rađena na ovu temu pokazuju da postoji tesna veza između nastanka bolesti i alkoholizma. Preterana konzumacija alkohola dovodi do oštećenja mozga, što neretko dovodi do demencije. Najčešće je reč o težem stepenu demencije, tako da se obolela osoba obavezno hospitalizuje. Istina, ne treba svaki gubitak pamćenja svrstati pod demenciju, jer depresija i anksiozni poremećaji dovode do usporenog i otežanog razmišljanja. Prema statistikama, demencija kod starih ljudi posebno je izražena nakon smrti supružnika. Takvi ljudi se osećaju bezvoljno, usamljeno i najčešće se mislima vraćaju u prošlost. Upravo iz tog razloga svaki starački dom poseban akcenat stavlja na brojne društvene aktivnosti u cilju bolje socijalizacije i prevazilaženja emotivnih teškoća. Zahvaljujući takvoj organizaciji, korisnici doma nemaju osećaj preterane usamljenosti. 

Koji su simptomi demencije?

Prvi pokazatelj demencije su problemi sa kratkoročnim pamćenjem. To svakako ne znači da ste dementni ukoliko ne možete u trenutku da se setite šta ste hteli da kažete ili zaboravite datum. Ovakve situacije se dešavaju skoro svima, bez obzira na starosnu dob i najčešće se vezuju za premor ili za fokusiranost na više stvari istovremeno. 

O simptomima demencije se može govoriti tek onda kada je prisutan konstantan nedostatak koncentracije, kao i kada nedostaju reči za najobičniju konverzaciju. Za demenciju je karakteristično i promenljivo raspoloženje. Neki od prvih simptoma su apatičnost i nepoverljivost, a često su prisutni agresija i razdražljivost. U kasnijim stadijumima demencije dolazi do dezorijentisanosti i to najpre u nepoznatoj, a nešto kasnije i u poznatoj sredini. U zavisnosti od tipa demencije može se desiti da se javljaju česte halucinacije, smetnje pri gutanju, kao i motorička oštećenja. Tada već dementna osoba postaje zavisna od tuđe pomoći i vezana je za postelju. 

Koliko je važna preventiva?

Ukoliko tegobe nisu izazvane Alchajmerovom bolešću većina stručnjaka smatra da je čak oko 20% demencija izlečivo. Terapija koju vam prepiše lekar donekle može ublažiti postojeće stanje i što je veoma bitno može usporiti dalje napredovanje bolesti. Kao i u svemu, tako je i ovde preventiva od ključnog značaja. Važno je na vreme promeniti način života, odnosno odbaciti štetne navike i uvrstiti redovno bavljenje fizičkim aktivnostima. Fizička aktivnost je veoma bitna, čak i u poznim godinama. Naravno, to ne znači nužno bavljenje nekim sportom, već je važno biti fizički aktivan u skladu sa mogućnostima. 

Osim što je dobra za kardio-vaskularni sistem, šetnja oslobađa od stresa, omogućava lak san, a to je veoma važno u prevenciji demencije. Takođe akcenat se stavlja na svakodnevno čitanje, igranje šaha, popunjavanje ukrštenih reči ili rešavanje nekih mentalnih zadataka. Sve ove aktivnosti blagotvorno deluju na moždane funkcije, jer iziskuju punu pažnju. Društveni život je takođe od ključnog značaja, jer svaki vid usamljenosti dovodi do depresivnih i anksioznih misli koje predstavljaju put ka demenciji.

Demencija je prevashodno bolest starih ljudi. Nužno je što ranije postaviti pravu dijagnozu i na vreme započeti lečenje. Čak i kada je u pitanju relativno kratko odlaganje napredovanja bolesti to može imati izuzetno pozitivne efekte kako na pojedinca tako i na njegovu bližu okolinu.

 45,623 total views,  1 views today