Najčešće greške koje roditelji prave

Roditelji su prvi sa kojima se dete identifikuje.Dete od njih uči, sa njima se poistovećuje. Bilo  da su u pitanju lepi maniri ili greške, deca upijaju informacije posmatrajući roditelje. Od njih uče kako da se ponašaju u društvu, kako da koriste fine manire i obrnuto. Bez obzira šta vi pričali detetu, dete vas posmatra i upija. Ukoliko su vaše reči i vaše ponašanje  u suprotnosti  budite sigurni da će na dete više uticaja imati vaše ponašanje nego vaše reči.

Vrlo često se dešava da roditelji nenamerno prave greške u vaspitanju. Počev od prezaštićivanja deteta pa do toga da mu je sve dozvoljeno. Deca su u takvim situacijama zbunjena i ne znaju kako da se ponašaju. Kada sasvim malo dete opsuje, roditeljima i okolini to deluje zanimljivo i smešno, tako da svojim ponašanjem ohrabruju dete da nastavi sa psovkama. Već kada malo odraste prekorevaće ga možda čak i kažnjavati zbog istih psovki kojima su se ranije oduševljavali. Dete će biti zbunjeno. Biće mu nejasno zbog čega dobija grdnje kada je do nedavno u takvim situacijama bilo u centru pažnje. Vi ste ti koji treba da postavite granice u ponašanju i da se držite pravila. Vodite računa o tome, jer u protivnom malo dete neće znati koji obrazac ponašanja je ispravan.

Ne uslovljavajte decu, volite ih bezuslovno

Roditeljska ljubav je nešto što se ne zaslužuje. To je nešto što se samo po sebi podrazumeva. Velika greška koju roditelji nesvesno prave je ta što uslovljavaju decu nekim zahtevima – „Ako pojedeš sve…“ „Ako dobiješ dobru ocenu…“ i sl. na taj način detetu šaljemo poruku da ćemo ga voleti tek kada ispuni  neka naša očekivanja. Takav način ophođenja prema deci je skroz pogrešan. Dokazano je da one majke koje su u detinjstvu bile naučene da budu voljene tek kada ispune očekivanja u zrelom dobu su patile od kompleksa niže vrednosti. Nedostajalo im je samopouzdanje.

Ma koliko negde podsvesno znale da im takav način vaspitanja nije prijao, one su ga kasnije najčešće primenjivale na svojoj deci. Naravno ovo se ne može generalizovati. Činjenica je da što je jača podrška tokom detinjstva, to je osoba u kasnijem periodu samostalnija i samopouzdanija. Detinjstvo je period kada je za razvoj ličnosti od presudnog značaja sve što se dešava u tom periodu. Deca koja su bila bezuslovno voljena, koja nisu uslovljavana od strane roditelja izrastaju u mnogo stabilnije ličnosti.

Nemojte ograničavati sposobnosti deteta

U prvim godinama detetovog života dolazi do razvijanja motoričkih sposobnosti. Fine motoričke sposobnosti su ključ intelektualnog razvoj deteta. Važno je da dete tokom odrastanja nauči da koristi olovku, makaze, da ume da sastavlja pazle, da sređuje sitne detalje. Mnogi roditelji izbegavaju da daju deci makaze da ih koriste, iz straha da se ne povrede. Tako da se dešava da ima dece koja ne znaju pravilno da drže makaze čak i kada krenu u školu. Psiholozi preporučuju da zajedno sa detetom treba postepeno savladati upotrebu makaza. Važno je da radite ono što deci pričinjava zadovoljstvo. Možete crtati, bojiti a zatim izrezati makazama i eventualno zalepiti na drugu podlogu. Važno je da se dete ne premori kako bi imalo interesovanje da i ubuduće nastavi da se bavi sličnim zadacima. Takođe je važno nakon obavljenog posla da motivišete dete da zajedno raspremite krš.

Ne sputavajte dete dok se igra

Koliko je važan intelektualni razvoj deteta, ništa manje nije važan ni fizički razvoj. Fizički razvoj direktno utiče i na razvoj inteligencije. A fine motoričke sposobnosti se razvijaju paralelno sa fizičkim vežbanjem. Što je dete spretnije na igralištu, utoliko će moći da bude posvećenije i finoj motorici. Nažalost u današnje vreme moderna tehnologija je uzela primat nad zdravim načinom života. Neretko se dešava da roditelji umesto da puste decu u park da trče, da se umore, daju im mobilni telefon kako bi se zabavili. Preporučljivo je da od malena dete usmerite ka fizičkim aktivnostima. U početku to može biti oponašanje raznih životinja kroz pokret. Kasnije kako dete odrasta postaviti pred njega veće izazove. Dopustite detetu da se igra. Za njega je igra veoma važna u procesu odrastanja.

Igrajući se dete uči kako da kontroliše situaciju, kako da rešava probleme i da donosi odluke. Takođe se razvija kolektivni duh, jer uče da komuniciraju sa drugima, da se pridržavaju pravila. U aktivnim igrama na otvorenom prostoru deca ne samo da uče da kontrolišu svoje pokrete, već istovremeno uče da kontrolišu i svoj strah. Dozvolite mu da se isprlja. Dete nikada neće biti potpuno opušteno u igri ako je u neprestanom grču od eventualne grdnje zbog isprljane odeće.

Pravilna ishrana je veoma važna

Sistem ishrane je direktno povezan sa zdravstvenim stanjem deteta. Zato je važno u porodici uspostaviti pravila dobre ishrane od najranijeg detinjstva. Detetu je teško objasniti koliko je zdravo jesti povrće, ali uvek postoji način da razvijete ljubav prema zdravoj ishrani od malena. U najranijem uzrastu to možete izvesti kroz igru, neka bude vaš zeka dok gricka šargarepu i slično. Takođe je važno limitirati slatkiše. Neretko se čuje da roditelji komentarišu da je važno samo da dete nije gladno, tako da je svejedno šta će pojesti. Složićete se nije isto pojesti čokoladu i porciju kuvanog povrća. Izbegavajte grickalice umesto doručka. Od malena kod deteta treba stvoriti ispravne navike po pitanju ishrane.

I što je najvažnije od svega nikad, ali nikad nemojte spočitavati detetu – „Ja sam se žrtvovao za tebe…“ jer odgajanje i vaspitavanje deteta nije i ne sme da bude žrtva. Ne zaboravite da je jedina bezuslovna ljubav, ljubav prema deci.

 823 total views,  1 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *