Boj na Mišaru – analiza i prepričavanje
U junačkoj epskoj pesmi „Boj na Mišaru“ ovekovečen je jedan od najznačajnijih trijumfa srpskih ustanika nad osmanskim snagama tokom Prvog srpskog ustanka. O toku same bitke, njenom epilogu i teškim posledicama ne saznajemo sa samog bojišta. Saznajemo kroz dramatičan dijalog između supruge turskog zapovednika Kulin-kapetana i dve crne ptice koje stižu direktno sa Mišara.
Analiza pesme Boj na Mišaru
Gavrani kao vesnici propasti i unutrašnja drama Kulinove kade
Gavrani u narodnoj tradiciji nose epitet zlosutnika i donosilaca tragičnih vesti. Njihovo crnilo, koje simbolizuje smrt, upotpunjeno je jezivim izgledom. Kljunovima okrvavljenim do očiju i nogama do kolena, što odmah nagoveštava surovost mišarskog okršaja. Samim sletanjem na kulu Kulin-kapetana, ove ptice unose nemir i tešku teskobu u srce Kulinove kade.
Razdirana neizvesnošću i strahom za muževljev život, ona pokušava da sazna istinu. Nada se da će reči ptica potvrditi Kulinova obećanja o lakoj pobedi. Iako je bila ubeđena u vojnu nadmoć turske vojske, prizor okrvavljenih ptica budi u njoj mračne slutnje. Njeno nestrpljenje prerasta u pravu bujicu pitanja. U početku su njena obraćanja opširna i retka, ali kako razgovor odmiče, pitanja postaju kratka, brza i grozničava. To jasno oslikava njen unutrašnji slom i paniku dok iščekuje ishod borbe.
Verbalni dvoboj i sudbonosni izveštaj
Dolazak ptica potpuno je poljuljao samouverenost turske plemkinje, a istina koju saopštavaju definitivno ruši sve njene nade. Ovaj dijalog predstavlja pravi verbalni megdan. Sa jedne strane stoji uplašena žena koja žudi za trijumfom turskog oružja. A sa druge stoje neumoljivi glasnici pobede potlačene srpske raje.
Kada je suočena sa potpunim slomom vojske i smrću svojih najmilijih, iz njenog grla se prolama jauk. To je krik ožalošćene žene. Identičan je onom koji su srpske majke i sestre ispuštale tokom pet vekova otomanskog ugnjetavanja. U njenom glasu prepliću se tužbalice za stradalima i teške kletve upućene srpskim borcima. Upravo iz tih njenih kletvi saznajemo da su u pohodu na Srbiju učestvovali najsposobniji i najumniji turski ratnici, što srpsku pobedu čini još sjajnijom i istorijski važnijom.
Smisao turskog pohoda i trijumf slobodarskog duha
Kroz ovaj razgovor otrivaju se dve ključne stvari. Lična drama žene vojskovođe, ali i stvarna, nemilosrdna namera turske ekspedicije. Cilj Osmanlija bio je da u krvi uguše ustanak, likvidiraju srpske vođe i zatru svaki otpor. Međutim, vekovi zuluma, nepravde i patnje ostavili su neizbrisiv trag na generacijama koje su dolazile.
Gnev, želja za slobodom i dostojanstvenim životom prenosili su se sa kolena na koleno. Akumulirali su snagu koja je na kraju eksplodirala u oslobodilačkom pokretu. Spremnost na žrtvu, čvrsta volja i hrabrost omogućile su da naizgled slabiji i malobrojniji ustanici poraze silnog neprijatelja. Baš onako kako su to učinili naši preci na Mišaru.
Književni elementi u pesmi Boj na Mišaru
Književni rod: Epika (epska poezija)
Književna vrsta: Narodna epska pesma koja pripada ciklusu pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore (poznatom i kao ciklus o ustancima)
Tematika dela: Detaljan prikaz toka, strategije i konačnog ishoda istorijske bitke na Mišaru
Lokacija radnje: Rezidencija turskog vojskovođe (kula Kulin-kapetana) smeštena u Vakup palanci
Kritički osvrt u pesmi Boj na Mišaru
Višnjićevo svedočanstvo i epska struktura pesme
Autorstvo nad pesmom „Boj na Mišaru“, kao i nad većinom remek-dela iz ciklusa o oslobođenju Srbije i Crne Gore, pripada čuvenom slepom guslaru Filipu Višnjiću. Iako lišen vida, Višnjić je obilazio same rovove srpskih ustanika tokom Prvog srpskog ustanka. Koristio je zvuk gusli i moćnu reč da borcima podigne moral i rasplamsa slobodarski duh.
U ovoj pesmi, jedna od prvih velikih ustaničkih pobeda uobličena je kroz formu specifične antiteze, odnosno kroz dramatičan dijalog između turske plemkinje i dve crne ptice. Delo se otvara tradicionalnim epskim motivom. Pojavom gavranova kao tradicionalnih glasnika nesreće i smrti. Oni donose strašnu vest o potpunom slomu otomanske vojske i pogibiji samog Kulin-kapetana:
„Pogibe ti Kulin–kapetane‚
pogubi ga Petroviću Đorđe.
S njim pogibe trides’t hiljad’ Turak’;
izgiboše turske poglavice‚
po izboru bolji od boljega,
od čestite Bosne kamenite.
Niti ide Kulin–kapetane‚
niti ide‚ niti će ti doći‚
nit’ ‘se nadaj niti ga pogledaj‚
Rani sina‚ pak šalji na vojsku
Srbija se umirit ne može!”
Ovi stihovi nose ključnu poruku pesme. Rešenost srpskog naroda da više ne trpi ropstvo i jasnu poruku pobednika upućenu poraženoj strani da je borba za slobodu nezaustavljiva, bez obzira na cenu.
Verbalni megdan i psihološki slom
Kroz razgovor koji sledi, gavranovi detaljno opisuju junaštvo srpskih ustanika predvođenih Karađorđem. Kao i njihovu borbu protiv daleko brojnijeg neprijatelja. S druge strane, preplašena žena odbija da prihvati surovu realnost. Ona neprestano postavlja pitanja, ali od ptica dobija odgovore koji ruše njen svet.
U početku, njena pitanja odišu nadmenošću i potpunom sigurnošću u tursku vojnu nadmoć. Kako dijalog napreduje, taj ponos se pretvara u paničnu strepnju. Književna kritika s pravom ovaj segment naziva pravim verbalnim dvobojem. Kulinova kada se očajnički bori protiv istine. Nespremna je da prihvati činjenicu da je njena imperija poražena. Kada konačno shvati da su stradali najviđeniji turski prvaci i njen suprug, slomljena bolom, ona proklinje Crnog Đorđa i ustaničke vođe. Nakon toga njeno srce ne može da izdrži i ona umire od tuge.
Snaga narodnog zanosa
U strukturi pesme „Boj na Mišaru“ jasno se prepoznaje nezaustavljiva energija naroda i snažan revolucionarni zanos. Ta oslobodilačka snaga, koja poput vihora ruši viševekovne stege, pretvara obične ljude u nepobedive ratnike. Ratnike koji su sposobni da bace na kolena znatno moćniju i opremljeniju silu.
