Plava grobnica – Milutin Bojić – analiza pesme

Plava grobnica je jedna od najpoznatijih Bojićevih pesama koja mu je istovremeno donela pesničku slavu.  Ovo je pesma koja predstavlja pesnikov poziv za sećanje ne bolesne, umrle kao i mrtve srpske vojnike koji su se tokom Prvog svetskog rata iskrcali na Krf. Tema ove pesme je stravična, jer govori o srpskim vojnicima koje su nakon smrti bacali u Jonsko more, pored ostrva Krfa. Na taj način je stvorena masovna grobnica u kojoj su se nalazila tela 5000 vojnika.

Ta grobnica je opevana kao večno počivalište hrabrih ratnika. Ona je istovremeno spoj užasne smrti i večne slave, kao što je i sama pesma. Pesma Plava grobnica dočarava sve što predstavlja ratovanje a to je sa jedne strane užasna kaljuža smrti a s druge strane časna borba za svoju zemlju, porodicu kao i ličnu čast.

Plava grobnica, pesma iz zbirke „Pesme bola“

Zbirka pesama „Pesme bola“ sadrži pesme koje su inspirisane stradanjima i patnjom srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Pesma je objavljena 1917.godine, nešto malo pre Bojićeve smrti. Sve pesme iz ove zbirke govore o stradanju, ali istovremeno gobore i o ponosu i hrabrosti ljudi koji su stoički podnosili sve strahote koje su im se događale.

Plava grobnica – analiza pesme

Pesma započinje stihom koji u startu nagoveštava čitaocu da se radi o teškoj i emotivnoj pesmi. Iz stiha „Gazite tihim hodom“ se odmah na samom početku uočava zahtev pesnika za slavom i poštovanjem ratnika. Tu misao potvrđuje i motiv „svete vode“ koja se javlja na kraju prve strofe:

„Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.“

Ovim motivom pesnik nam napominje da poštovanje umrlih i bačenih u vodu treba da bude poput poštovanja svetaca.

U drugoj strofi se pojašnjava ova misao. Pesnik koristi pesničke slike koristeći metaforu, stvarajući suprotnost između lepih motiva iz prirode i ružnih motiva smrti. Neki od tih motiva su: „dno“, „umor“, „smrt“, „groblje.“

„Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata“

Prometeji nade, apostoli jada

Vojnici se međusobno nazivaju braćom, tako da ih u pesnik u pesmi naziva braćom. Nije slučajno što se nazivaju braćom, jer teški uslovi, borba za preživljavanjem kao i blizak susret sa smrću ljude čini bliskima. S toga je spona među vojnicima bliža nego među članovima porodice.

Pesnik vojnike naziva još i „Prometejima nade, apostolima jada.“ Vojnici su Prometeji nade, jer ljudima ulivaju nadu i veru da će nakon rata živeti bolje.

Vojnici su kažnjeni teškom mukom, surovim životom u okovima borbe i smrti, poput Prometeja. Ovaj posao je težak, ali božanski.  Vojnici su mučenici, koji poput bogova, zaslužuju svoju slavu.

O čemu se govori u trećoj i četvrtoj strofi?

U trećoj strofi nam pesnik saopštava da čak i more iskazuje poštovanje prema umrlim vojnicima, tako što je mirno i tiho. To se najbolje ogleda u sledećim stihovima –  „Da ne ruši večni pokoj palih četa.“ I ovog puta pesnik uvodi motiv iz prirode s tim što sliku jezivog mira upotpunjuje slikom meseca koji prolazi nebom „umornim letom.“

U četvrtoj strofi pesnik ponovo upotrebljava motiv „grobnice“, te motive „ponoći“ i „savesti“ koja je „mračna“, „hladna“ i „očajna.“ Pesnik koristi epitete koji opisuju mrak i hladnoća kakva se inače očekuje u morskim dubinama. To se najbolje ogleda u sledećim stihovima.

„Zar ne osećate iz modrih dubina
Da pobožnost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra čudna pitomina?“

Različiti motivi u pesmi

I u narednim strofama srećemo motive koji su vezani za more. Sem „galija“ ističu se motivi morske pene i valova. A nakon ovih motiva dolaze oni drugi koji govore o smrti. To su motivi „groblja“ i „crnih truba.“ Na taj način pesnik još jednom upozorava na odavanje počasti umrlima.

Pesnik te umrle naziva „nekadašnjim vernicima“ koji su nekada bili „prolazna radost celog jednog roda.“ Ovim stihovima nam pesnik kazuje kako je narod verovao u vojsku nadajući se da će doneti mir i slobodu. Baš iz tog razloga ova vojska se slavi i nakon smrti, ali se istovremeno za njom i tuguje.

Stojte, galije carske!

Na početku šeste, desete i četrnaeste strofe pesnik ponavlja stih „Stojte, galije carske.“ Ovaj stih ima istu namenu svaki put, a to je da probudi čitatelja i da mu izazove osećaj opreza i ponosa. Na taj način pesma dobija uzvišen ton, poput ode ili himne.

U jedanaestoj strofi motivi vode su zamenjeni motivima vatre. Takođe pesnik pominje i motiv lave i uzavrele krvi. Zbog svojih motiva ova strofa kao da je oprečna u odnosu na ostatak pesme. Slike postaju uzavrele, nisu više hladne i mokre. Kada je postigao taj kontrast, pesnik unosi motiv slave kao vrhunac ovog stiha, ali i pesme:

„ Jer hoću da vlada beskrajna tišina

  I da mrtvi čuju huk borbene lave,

  Kako vrućim ključem  krv penuša njina

  U deci što klikću pod okriljem slave.“

U poslednjoj strofi se ponavljaju delovi stihova iz ostatka pesme. Ova strfa predstavlja siže pesme, jer sadrži glavne misli kojima pesnik naglašava ideju pesme.

Pesma Plava grobnica se sastoji od deset strofa, katrena. Dominantan stih u pesmi je dvanaesterac, mada ima i drugačijih stihova.

Ukratko o piscu: Milutin Bojić je rođen 1892.godine u Beogradu, a umro je veoma mlad sa samo 26 godina. Iako je bio veoma mlad, Bojić je još za života prepoznat kao značajan pisac, kritičar, pesnik i dramaturg. Pesma Plava grobnica je objavljena u zbirci „Pesme bola i ponosa“

P.S. Analizu još nekih književnih dela možete pogledati OVDE, ali  ne zaboravite da ćete čitanjem, formirati čitalački ukus.

 

 32,070 total views,  25 views today

2 thoughts on “Plava grobnica – Milutin Bojić – analiza pesme

  • 6 aprila, 2021 at 9:25 am
    Permalink

    Prelepa pesma koju nazalost nismo razumeli u vreme kad se obradjivala u skoli. Jako mi je drago da sam naisla na ovaj tekst.

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *