Primeri sastava za šesti razred

Nakon što su se utisci stišali, a oni prvi, uplašeni koraci kroz predmetnu nastavu postali prošlost, stiže nam šesti razred. Ovo više nije vreme prilagođavanja. Ovo je godina kada naši šestaci počinju istinski da otkrivaju sebe, svoje talente i dublja prijateljstva. Hodnici su već poznati, brojni nastavnici više nisu tuđi, ali gradivo postaje ozbiljnije. Dečja razmišljanja zrelija i emotivnija. Kako bismo podržali taj prelepi prelazak iz dečije igre u svet malo ozbiljnijih misli, pripremili smo pažljivo odabrane primere koji će inspirisati svaki pismeni zadatak koji donosi šesti razred.

Inspirativni sastavi za šesti razred

Prijateljstvo je najlepši dar

Odrastanje nam donosi mnogo promena, novih obaveza i lekcija koje moramo da savladamo. Ipak, kroz sve te školske i životne korake mnogo je lakše koračati kada pored sebe imamo osobu kojoj bezuslovno verujemo. Za mene je pravo i iskreno prijateljstvo najlepši i najdragoceniji dar koji čovek može da dobije u životu.

U današnje vreme, kada mnogi misle da se prijatelji broje lajkovima i pratiocima na društvenim mrežama, ja sam shvatio da se ono pravo drugarstvo meri nečim sasvim drugim. Pravi prijatelj je onaj koji ne sedi sa tobom samo kada si srećan i kada je sve u redu. To je osoba koja će primetiti tvoju tišinu, osetiti tvoju brigu i ostati uz tebe kada svi drugi odu. Prošle školske godine, kada sam zbog bolesti propustio važne lekcije iz matematike i bio uplašen zbog ocenjivanja, moj najbolji drug je svakog dana dolazio kod mene. Donosio mi je sveske, strpljivo mi objašnjavao zadatke i, što je najvažnije, bodrio me i zasmejavao. Tada sam u praksi razumeo onu staru poslovicu da se prijatelj u nevolji poznaje.

Novac može kupiti materijalne stvari, ali ne može kupiti osobu sa kojom deliš tajne, školske klupe, smeh do suza i iskrene savete. Prijateljstvo nas uči da ne budemo sebični, da delimo i da brinemo o nekom drugom. Zbog toga sam neizmerno zahvalan na ljudima koje imam oko sebe i trudim se da i sam budem oslonac svojim drugarima, jer je imati pravog prijatelja najveće bogatstvo na svetu.

Najlepši sastavi za šesti razred

Šapnula mi je jesen

U mom kraju leto se uvek povlači tiho, ostavljajući za sobom blede zrake sunca i sećanja na duge tople dane. A onda, jedne septembarske noći, osetio sam kako kroz otvoren prozor ulazi svež, drugačiji vazduh. Te noći, dok je vetar lagano njihao zavesu, osetio sam da je stigla tajanstvena kraljica sa krunom od zlatnog lišća.

Sutradan ujutru, dok sam išao ka školi, činilo mi se da je jesen svuda oko mene i da želi nešto da mi kaže. Svaki šum suvog lišća pod mojim nogama zvučao je kao tihi šapat. Šapnula mi je jesen da je vreme da se letnje bezbrižne avanture spakuju u spomenare i da se priroda polako sprema za svoj dugi, zasluženi san. Dok je svojim nevidljivim, čarobnim četkicama bojila krošnje u parku u nijanse bakra i zlata, vetrom mi je poručila da promena može biti prelepa, čak i kada donosi kiše i tmurne oblake. Kroz miris pečenih kestenova i zrelih dunja na prozorima kuća, šaputala mi je o toplini porodičnog doma i dugim večerima koje ćemo provesti na sigurnom, uz čaj i tople priče.

Iako mnogi kažu da je jesen tužna i siva, ja mislim da je ona najmudriji slikar i drugarica koja nas uči strpljenju. Njen šapat me svake godine podseti da sve u prirodi ima svoje vreme. Vreme za cvetanje, ali i vreme za odmor. Zato, uvek kada  osetim prohladni jesenji vetar na licu, ne sklanjam pogled, već pažljivo slušam tajne koje mi donosi ova zlatna kraljica.

Jedan dan kada mi je sve išlo naopako

Svi mi imamo dane kada se probudimo veseli i sve nam ide od ruke. Međutim, postoje i oni drugi, takozvani baksuzni dani, kada se svemirske sile urote protiv nas. Jedan takav utorak u oktobru prošle godine ostaće duboko urezan u moje sećanje kao dan kada je sve što je moglo da krene naopako, krenulo je.

Sve je počelo još u krevetu. Moj alarm, koji inače budi i komšiluk, odlučio je da se ne oglasi. Kada sam konačno otvorio oči i shvatio da nastava počinje za tačno dvadeset minuta, nastala je opšta panika. U brzini sam obukao različite čarape, a četkica za zube mi je skliznula iz ruku i pala pravo u tatinu cipelu. Naravno, u toj  jurnjavi sam zaboravio da spakujem užinu, ali sam zato u torbu ubacio svesku iz geografije umesto istorije, iz koje smo tog dana imali najavljeni kontrolni zadatak. Trčeći ka školi, uspeo sam da nagazim u jedinu preostalu baru na trotoaru i isprskam farmerice. Kada sam zadihan i raščupan konačno stigao ispred učionice, shvatio sam da je zvono za početak časa već odavno odzvonilo.

Ipak, vrhunac mog baksuznog dana tek je usledio. Nastavnica istorije me je prozvala da radim kontrolni, a ja sam shvatio da nemam ni svesku ni rezervnu hemijsku olovku koja radi. Dok sam pokušavao da se snađem, pozajmljena olovka mi se razlila po prstima, pa sam do kraja dana izgledao kao da sam se borio sa džinovskom lignjom. Na velikom odmoru, kada sam konačno rešio da kupim kiflu, poslednji komad mi je ispred nosa uzeo dečak iz sedmog razreda. Kada sam se popodne vratio kući, bacio sam torbu i samo legao na krevet, plašeći se da uradim bilo šta drugo kako ne bih izazvao neku novu katastrofu.

Sada, kada se setim tog utorka, sve mi to izgleda smešno i zabavno. Shvatio sam da su loši dani sastavni deo života i da je uvek najbolje sve okrenuti na šalu. Ipak, od tada svako veče tri puta proveravam da li mi je alarm navijen, a čarape pažljivo sparim pre spavanja.

Kako napisati odličan pismeni zadatak

Moje omiljeno mesto za maštanje

Svet u kome živimo često je previše brz i bučan. Između školskih obaveza, domaćih zadataka, treninga i svakodnevne gužve, svima nam je ponekad potreban mali predah. Za mene je taj predah jedno posebno, skriveno mesto gde vreme kao da teče sporije i gde moje misli mogu slobodno da odlete daleko od stvarnosti.  Moje omiljeno mesto za maštanje.

To mesto se ne nalazi na nekoj egzotičnoj plaži niti u dalekim zemljama, već na starom drvenom tavanu u kući mojih bake i dede na selu. Na tavanu se krije stari, pomalo prašnjavi prozor sa širokom drvenom daskom na kojoj je deda napravio udobno sedište i prekrio ga mekanim ćebetom. Pored prozora se nalazi stara polica sa knjigama koje mirišu na prošla vremena i jedna kutija puna starih porodičnih fotografija. Uvek kada se popnem gore i sednem pored tog prozora, osećam se kao kapetan na nekom tajnom brodu. Kroz staklo se pruža prelep pogled na zelena polja, obližnju šumu i reku koja svetluca na suncu. Kada pada kiša, zvuk kapljica koje dobuju po limenom krovu stvara najlepšu melodiju koja me vodi u svet mašte.

U tom svom kutku ja postajem sve što poželim. Čitajući stare knjige, zamišljam da sam istraživač koji otkriva potonule gradove ili vitez koji brani zidine nekog drevnog dvorca. Ponekad samo gledam u oblake i u njihovim oblicima prepoznajem čudnovata bića. Maštam o tome šta ću sve raditi kada odrastem i koje ću daleke zemlje posetiti. Tu niko ne žuri, niko me ne požuruje i nema ekrana koji mi odvlače pažnju. To mesto mi pruža potpuni mir i puni me kreativnošću.

Svestan sam da ću jednog dana odrasti i da će obaveze postati još veće, ali siguran sam da ću ovaj svoj skriveni kutak uvek nositi u srcu. To mesto me uči da nikada ne prestanem da sanjam. Podseća me da je mašta najlepše krilo koje čovek ima, a koje ga može odvesti bilo gde, čak i kada sedi sasvim mirno pored jednog starog prozora.

Dragi drugari, ovo su samo neki od primera sastava za šesti razred. Kako bi vaš svaki sastav bio sjajan, savetujemo vam da OVDE pogledate ključne smernice i da prepustite mašti na volju.