Radoholik nije isto što i vredan radnik

Šta uopšte znači biti radoholik? Da li je to dobro ili loše? Razna istraživanja rađena na ovu temu donose vrlo zanimljive zaključke. Tako da ukoliko sebe prepoznate u ulozi radoholika, razmislite šta vam je činiti.

Radoholik je osoba koja je zavisna od rada. Psiholog Richard I. Evans  je  tvrdio da se radoholici mogu uporediti sa alkoholičarima. Smatrao je da je u pitanju poremećaj koji je povezao sa opsesivno-kompulsivnim ponašanjem.

Stručnjaci tvrde da su radohilici osobe koje nemaju prijatelje van posla, ne vode računa o sebi. Takođe su u pitanju ljudi koji nemaju hobi i neretko zanemaruju porodicu dajući primat poslu.

Kako prepoznati radoholika?

Postoje neke stvari koje po mišljenju stručnjaka nedvosmisleno ukazuju na to da ste radoholik. Mi vam donosimo neke od njih, a vi ako se pronađete u svemu ovome, razmislite da li je vreme da stisnete kočnicu. Samo vodite računa da ne upadnete u zamku. Morate napraviti razliku između radoholičara i čoveka koji radi da bi zadovoljio osnovne ljudske potrebe. Jedno je biti radoholičar, a drugo raditi neki posao dodatno kako biste obezbedili donekle pristojnu egzistenciju. Pažljivo pročitajte tekst, ako treba i nekoliko puta kako biste otklonili nedoumice i videli u koju kategoriju se možete svrstati.

Radoholik ne voli timski rad

Radoholik će rađe raditi sam makar i pregoreo od posla, nego što bi se priklonio timskom radu. Razloga je više. Jedan od razloga je što ne voli da deli uspeh ni dobit sa drugima. Drugi razlog je taj što uvek ima bojazan da će saradnik sve prebaciti na njegova pleća, tako da će on biti u situaciji da odrađuje poslove i za druge, a to ne želi. Takođe ga uvek proganja misao da li će trebati da podseća saradnike na postavljene zadatke s obzirom da vreme doživljava kao svog najvećeg neprijatelja. Radoholik uvek živi u grču, smatrajući da nema dovoljno vremena i da mu vreme izmiče.

Radoholik je uvek  u žurbi

Čovek sklon neprestanom radu je večito u žurbi. Žuri i kada se to od njega ne očekuje. Kad hoda trči, smatrajući da je to odlika vrednih i uspešnih ljudi. Takođe izuzetno brz hod doživljava kao uštedu vremena, jer je siguran da bi mnogo toga mogao da odradi u međuvremenu. Sklon je katkad i samosažaljenju verujući da mu dan prekratko traje. Istovremeno živi u strahu i napet je, jer je uvek prisutna bojazan da neće sve završiti. Ne voli kada ga ometaju dok radi, jer uvek smatra da nema dovoljno vremena.

Radoholik često radi više stvari istovremeno

Radoholik je sklon da preuzme na sebe više obaveza nego što bi to bilo normalno. Ovde se čak ne radi ni o većem prilivu novca, jer provodeći vreme u neprestanom radu on praktično i nema gde taj novac da potroši. Naravno, potrošiće ga drugi umesto njega. Najčešće su to članovi porodice. S obzirom da sebi postavlja visoke ciljeve i da preuzima previše obaveza najčešće su mu mišići u stanju napetosti. To se najčešće odnosi na vratne i leđne mišiće. Radoholik je uvek u grču. Radeći nekoliko stvari istovremeno ma koliko bio fokusiran na sam proces rada uvek postoji bojazan da li će uspeti sve da završi i to na najbolji mogući način.

 

Mnogo vremena provodi u planiranju

Ma koliko se činilo da radoholik neprestano radi on ustvari isuviše vremena provodi u planiranju, razmišljanju i pravljenju nacrta. Na taj način provede mnogo vremena vrteći se u krug pre nego se lati konkretnog posla. Kod ljudi koji su radoholici prisutan je nedostatak dobre organizacije. Skloni su da isuviše vremena provode razmišljajući šta, gde, kad, kako pre nego krenu u akciju. A onda kada prionu na posao i dalje je prisutan blagi grč u smislu da li će uspeti da daju svoj maksimum. Najčešće posao obavljaju pod tenzijom strahujući da li će uspeti da ga odrade onako kako su zamislili i da li će zadovoljiti i svoja i tuđa očekivanja.

Budite vredan  radnik a ne radoholik

Ogromna razlika je između radnika i radoholika. Radnik ima zdrav odnos prema radu. Ume lepo da se organizuje i ne doživljava rad kao stres. Za razliku od radoholičara radnik uspe da nađe vremena  za porodicu,  za društvo i za hobi. Radoholik će čoveka koji ima zdrav odnos prema radu doživljavati kao neradnika ili kao nekog ko je sklon tome. Za sebe će neopravdano smatrati da uvek stremi ka boljim i višim ciljevima.

Kako od radoholika da postanete radnik?

Ukoliko ste se pronašli u ovim redovima ili znate nekog za koga smatrate da mu je rad preokupacija onda je ovaj tekst baš za vas. Divno je gledati produkte svog rada i uživati u njima, ali sve što je preterano vodi u bolest. Kao prvo morate shvatiti da vas preterani rad lišava svih drugih zadovoljstava, a mnogo ih je.

Napravite dnevni plan rada. Dan ima 24 sata, koje ako pravilno uspete da rasporedite shvatićete da imate vremena i za rad i za spavanje i za odmor. Nemojte izgarati od posla da bi vas neko hvalio. Ne zaboravite da ste i vi kao i što smo i svi, zamenljivi u svakom momentu. Uvek će se naći neko ko će vas zameniti i ko će taj posao obavljati možda čak i bolje od vas.

Ukoliko ste stalno fokusirani na posao, šta se dešava sa drugim segmentima života? Da li su nepravedno zapostavljeni? Sigurno i sami znate odgovor, samo vam je problem da ga osvestite i priznate. Priznajte sebi šta je to zbog čega bežite u posao? Zapišite to. Razmislite sad, ima li kod vas griže savesti zbog izolacije od drugih, makar to bio partner ili porodica, a preterani rad vam služi kao paravan. Kao pokriće. Možda je vreme da se suočite sa sobom i priznate sebi neke stvari, a zatim poradite na tome da ih iskorenite.

Napravite plan dnevnih aktivnosti

Napravite plan i podelite poslove na bitne i manje bitne. Nemojte preterivati i dodavati nešto tek da se kaže da radite. Ukoliko nastavite sa ovakvim pristupom samo ćete se vrteti u krug. Nađite vremena za porodicu, za prijatelje, za hobi. Razmislite koliko ste zaista srećni neprestano radeći. Ne dozvolite da time što bežite u obaveze stvarate prividno zadovoljstvo i sreću. Nemojte svoje asocijalno ponašanje pravdati nedostatkom vremena. Nemojte ga pravdati ni obavezama da finansijski obezbedite porodicu.

Ukoliko ste nakon čitanja ovog teksta osvestili kod sebe neke stvari, prihvatite ih, suočite se sa njima a onda krenite da ih menjate. Postepeno, korak po korak. I neka vam na umu bude rečenica francuskog književnika, Žan de la Brijera – „Oni koji na najgori način koriste svoje vreme, najviše se žale na to da ga nemaju dovoljno.“

 

 4,136 total views,  4 views today