Da li je adaptacija na vrtić lakša u državnom ili privatnom vrtiću

Polazak u vrtić velika je životna promena kako za dete, tako i za roditelje. Bez obzira na to da li mališan kreće u kolektiv ranije, odnosno počinje u jaslama ili su roditelji imali mogućnost da dete duže ostane kod kuće, ova promena nije laka. 

Osim što dan više neće provoditi u svojoj kući i na poznatom terenu, mališan će polaskom u vrtić proći kroz proces adaptacije, što podrazumeva izazove na više nivoa. Pre svega, tu je stres zbog odvajanja od roditelja. Iako je to u prvim danima samo po pola sata ili nešto duže, deci to vreme deluje beskonačno. Ulaze u grupu drugara od kojih su neki takođe uplašeni, plaču i jedva čekaju da neko dođe po njih. Ali vaspitači će vam reći da je sve to normalno i nije toliko strašno koliko roditeljima deluje. Retko koje dete ne plače kada kreće u vrtić.

Druga strana adaptacije su bolesti i prehlade. Poznato je da se virusi i bakterije u kolektivu šire brzinom svetlosti. Zbog toga će vaš mališan u početku verovatno češće biti bolestan i prehlađen. Ali, i to je deo adaptacije. 

Ono o čemu sada želimo da pišemo je – da li je adaptacija lakša u državnom ili privatnom vrtiću? Pitanje nije lako i odgovora ima više, ali mi ćemo vam predočiti sve prednosti i nedostatke i jedne i druge strane. Izbor je samo vaš, jer se radi o najvrednijoj osobi koju imate. 

Dakle, slede faktori koji utiču na jednostavniju adaptaciju deteta na vrtić, ali ne moraju biti presudni, jer se svako dete prilagođava na svoj način.

Broj dece u privatnom i državnom vrtiću

Jedna od glavnih razlika između državnih i privatnih vrtića je broj dece u grupama. Državne ustanove najčešće imaju veći broj dece u jednoj grupi i vaspitačima je zbog toga teže da se posebno posvete svakom detetu tokom adaptacije. 

S druge strane, privatni vrtići obično imaju manji broj dece u grupama. Ovo posebno važi za jasleni uzrast. To im omogućava da svakoj bebi priđu kada plače, da je uteše i skrenu joj pažnju igrom ili pesmom. Kada u prostoriji nema mnogo dece, stres će biti manji. Plač se neće toliko čuti pa će se mališani lakše i brže smiriti kroz igru. 

Pristup samoj adaptaciji

Mnogi roditelji će potvrditi da državni i privatni vrtići primenjuju drugačije programe adaptacije deteta na vrtić. U državnim vrtićima su procedure striktnije pa adaptacija samim tim traje kraće. Ovo je s jedne strane možda i dobro, jer se dete brže prilagodi i navikne na novo okruženje. Ali, s druge strane, stres tokom te faze je jači pa često i roditeljima bude jednako teško. 

U privatnim vrtićima se praktikuje veća sloboda u programu adaptacije. Vaspitači postepeno uvode dete u vrtić, kroz kraće boravke i često kroz prisustvo roditelja. Pošto imaju manji broj dece u grupi, vaspitači svakom mališanu mogu individualno da se posvete i da mu olakšaju prolazak kroz adaptaciju. 

Stručnost i iskustvo vaspitača 

Tokom procesa adaptacije, vaspitači su presudni. U državnim vrtićima rade stručni i iskusni vaspitači koji su kroz decenije i godine svog rada prošli kroz različite izazove sa decom. Iako se čini da je njihov pristup nekada previše strog ili bezosećajan, roditelji vremenom shvate da nije sve onako kako njima izgleda. Deca ih obožavaju, slušaju i poštuju, a to je, posebno u ovom vremenu, veoma važno za razvoj svakog deteta. 

Ovo ne znači da u privatnim vrtićima rade nestručni vaspitači. Naprotiv, oni prate sve nove programe i obuke iz svoje struke. Redovno se edukuju i prilagođavaju svoj pristup deci. Zbog toga što su grupe malobrojnije, vaspitači u privatnim vrtićima mogu da se posvete svakom detetu, da mu pevaju, čitaju bajke ili razgovaraju sa njim. 

Komunikacija sa roditeljima

Roditelji imaju presudnu ulogu tokom adaptacije deteta na vrtić. Kvalitetna komunikacija i prijateljski odnos sa vaspitačima veoma su važni kada dete ulazi u novu sredinu. Međutim, zbog velikog broja dece u državnim vrtićima, roditelji i vaspitači često ne mogu da ostvare dobru komunikaciju. Ne zbog nerazumevanja, već zbog previše pitanja, informacija i buke koja je stalno prisutna kada ima mnogo dece.

U privatnim vrtićima je ovo drugačije. Vaspitači imaju više vremena da sa roditeljima porazgovaraju, da im daju prave smernice i predloge, a često i da komuniciraju porukama, kada dete nije u vrtiću. 

Koji vrtić izabrati za svoje dete

Na ovo pitanje možete da odgovorite samo vi. Odluku donesite pre svega na osnovu osobina i specifičnosti svog deteta. Zatim se vodite blizinom vrtića. Krenite od toga da će se dete kad-tad adaptirati i zavoleti vrtić, ali vama će biti važno da li ćete ga nekoliko godina voziti u udaljeni vrtić ili vam je možda lakše da sve bude u blizini. Ima još faktora koji utiču na izbor vrtića, ali sada smo se više bavili samom adaptacijom. I ne zaboravite da je prilagiđavanje samo jedna faza u vrtićkom životu vašeg mališana. Kada to prođe, čekaju ga prelepi dani odrastanja i igre sa vršnjacima, a to je nešto najlepše što možete da mu pružite.  

 62 total views,  1 views today