Da li je izlečiva kratkovidost kod dece

Kratkovidost ili miopija se sve češće javlja kod dece. Iako nije reč o nekom ozbiljnom stanju, važno je napomenuti da je miopija potencijalno štetna bolest oka koja zahteva pravilan tretman. Nelečena kratkovidost tokom godina može dovesti do nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema kao što su katarakta, glaukom i odvajanje mrežnjače. Miopija se najčešće javlja u detinjstvu ili pubertetu, mada se može javiti i u kasnijem životnom dobu. 

Činjenica je da se broj kratkovide dece povećava svake godine. U većini slučajeva miopija nastaje u osnovnoškolskom uzrastu, a sa rastom i razvojem deteta se povećava. 

Koji su najčešći faktori rizika?

Iako se sa sigurnošću ne može tvrditi šta je to što dovodi do pojave kratkovidosti, smatra se da je presudna kombinacija genetike i spoljašnjih faktora koji ometaju normalan razvoj oka. Oftalmolozi se slažu u tvrdnji da dugotrajan rad na blizinu, kao i sve kraći boravak na otvorenom mnogo doprinose porastu miopije. Dokazano je da se šansa za pojavu kratkovidosti smanjuje kod dece koja provode više vremena napolju. Boravak na otvorenom je toliko blagotvoran da čak može uticati i na sporije napredovanje postojeće kratkovidosti. 

Kako prepoznati kratkovidost kod dece?

Ukoliko vam se dete žali na česte glavobolje, na umorne oči ili da ne vidi da prepiše zadatak sa table, to može biti jedan od prvih pokazatelja. Ovo shvatite veoma ozbiljno, jer najčešće greške koje roditelji prave u ovakvim situacijama su pretpostavke da dete simulira kako bi izbegavalo obaveze. Takođe, ukoliko dete konstantno trlja oči i često sedi veoma blizu televizora, znak je da treba posetiti oftalmologa. 

Može li se usporiti porast kratkovidosti?

Kratkovidost se ne može zaustaviti, ali njena progresija se može usporiti. Preporuka je da se izbegava dugo gledanje u objekte u neposrednoj blizini. Prvenstveno se misli na televizor, mobilni telefon, kompjuter ili tablet. Potrebno je što češće podići pogled i pustiti ga da odluta u daljinu. Boravak na otvorenom je veoma važan, jer dnevna svetlost sprečava prekomerni rast očne jabučice. Takođe, gledajući naizmenično u daljinu i u blizinu dolazi do snažne aktivacije očnih mišića, a samim tim se usporava kratkovidost. 

Neophodno je ograničiti vreme koje se provodi ispred ekrana, kako bi se postigla optimalna vlažnost oka. Naime, za optimalnu vlažnost oka potrebno je trepnuti 16 do 20 puta u minuti, a kada smo fokusirani na ekran trepćemo upola manje. 

Kako se leči kratkovidost?

Kratkovidost nije bolest oka, tako da ne podrazumeva lečenje. Reč je o refrakcijskoj grešci oka koja se uspešno koriguje nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Do problema dolazi jer mozak pokušava da ispravi zamagljenu sliku pri čemu se naprežu vizuelni centri. Odmah nakon stavljanja naočara, problemi nestaju. Vid se izoštrava, a glavobolja prestaje. Ono što se često dešava jeste oklevanje deteta da nosi naočare iz straha da neće lepo izgledati i da će biti ismevan od strane vršnjaka. 

Kako ohrabriti dete da nosi naočare? 

S obzirom na to da brojne optičarske radnje nude uslugu oftalmološkog pregleda od strane iskusnih oftalmologa, savet je da u nekoj od njih zakažete pregled kako biste odmah mogli da odaberete odgovarajući okvir za naočare. Ovo istovremeno predstavlja najvažniji trenutak u privikavanju deteta na nošenje naočara. Dete će imati osećaj da je samostalno donelo odluku o naočarima i biće podstaknuto da ih redovno nosi. Dozvolite mu da izabere ono što mu se dopada, ali vodite računa da okvir bude prilagođen njegovom uzrastu. 

Koje vrste miopije postoje?

Razlikujemo visoku i degenerativnu kratkovidost. U slučaju visoke miopije, očna jabučica raste više nego što bi trebalo i postaje veoma dugačka i sa prednje i sa zadnje strane. Pored toga što je neophodna dioptrija na daljinu, vremenom ovaj oblik kratkovidosti može povećati rizik i za neka druga ozbiljnija oboljenja. 

Degenerativna kratkovidost je uglavnom nasledna i najčešće se pojavljuje u tinejdžerskom dobu. U slučaju ove vrste kratkovidosti, očne jabučice veoma brzo postaju duže i dolazi do ozbiljne miopije. 

Postoji li način da se smanji rizik od miopije? 

Ukoliko vam se dete požali na neki od simptoma koji ukazuju na kratkovidost, ono što možete da uradite je sledeće:

-podsetite ga da napravi pauzu svakih 20 minuta, tako što će se zagledati u daljinu kako bi se oči odmorile;

-limitirajte vreme koje provodi pred ekranom;

-ne dozvolite mu da u mračnoj sobi gleda svetao ekran;

-sugerišite detetu da što češće trepće, jer treptanjem  oči vlaže i štite se od prašine;

-utičite na to da redovno provodi vreme napolju, jer prirodna svetlost smanjuje rizik od pojave kratkovidosti.  

U svakom slučaju savet je da čim primetite neke promene kod deteta, potražite pomoć stručnjaka. 

 101 total views,  2 views today