Hajduci – Branislav Nušić – analiza i prepričavanje

Roman „Hajduci“ je pisan za decu i obiluje brojnim poučnim mislima i poukama. Namera pisca je prikaže deci važnost narodne poezije i da ih poduči narodnim pričama koje deca pričaju oko vatre. Ovo je istovremeno jedan od najboljih humorističkih romana za decu.

Roman je pisan u prvom licu iz perspektive dečaka, tako da se nameće logičan zaključak da je reč o samom piscu. Radnja romana se dešava u blizini Smedereva, na obali Dunava u 19.veku.

Osnovna tema i ideja ovog romana je odmetanje dečaka (iz družine Čede Brbe) u hajduke. Roman je inspirisan piščevim ličnim doživljajima iz detinjstva, a tema je odrastanje dece u nekom drugačijem vremenu kakvo mi danas ne poznajemo.

Roman „Hajduci“ književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto radnje: obala Dunava  u blizini Smedereva.

Vreme radnje: kraj 19. veka

Tema: avanture dečaka odmetnika

Likovi: dečak pripovedač, Žika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvać, Mita Trta, Laza Cvrca, Čeda Brba, roditelji dečaka.

Ideja: Nikada ne slušajte lošije od sebe kako biste dokazali svoju hrabrost.

Analiza likova u romanu „Hajduci“

Dečak-pripovedač  za sebe misli da je dobro dete i odličan đak, ali roditelji i profesori ne dele njegovo mišljenje. Profesori ga doživljavaju kao lošeg đaka dok roditelji smatraju da je nevaljao dečak. Nije voleo školu i uvek je tražio razlog kako da je izbegne. Jednom čak nije otišao u školu, jer se solidarisao sa nekim od ukućana koga je zaboleo zub. Smatra da je morao da pobegne u planinu sa ostalim dečacima, mada mu je to bilo teško zbog ljubavi prema porodici.

Žika Dronja je bio vredan i učio je lekcije, ali je imao problem sa pamćenjem, tako da je uvek dobijao loše ocene. Nadimak Dronja je dobio zbog odeće koja je uvek visila na njemu. Bio je prljav i neuredan a knjige i pismeni zadaci su mu bili aljkavi. Ličio im je na lutku kojoj su ruke i noge prišivene za telo.

Mile Vrabac  je stalno iz džepova vadio neke mrvice i grckao ih. Nije bio toliko loš đak, ali nije bio ni najbolji. Neke predmete je znao jako dobro a neke nije znao uopšte. nadimak Vrabac je dobio od sveštenika, pred kojim nije hteo da skine kapu. Sveštenik ga je pitao da nema slučajno vrapca ispod kape kada je ne skida. Otuda mu i potiče nadimak.

Mita Trta je bio dečak dobrog srca i bio je veoma dobar drug. Uvek bi se rastužio i zaplakao kada bi neko pričao neku tužnu vest. Zbog lenjosti nije bio dobar đak. Bio je lenj  da ustane ujutru iz kreveta, a bio je lenj i kada razgovara, tako da su mu reči morali „izvlačiti kleštima.“

Zajedničko svim likovima  je da ne vole školu

Laza Cvrca  je bio najmanji od svih dečaka. Katkad je mucao, najčešće u školi kada ga profesor prozove. On je veoma duhovit i umeo je sve da ih nasmeje. Uz to je bio i spretan, jer je umeo da hoda na rukama i da prebaci nogu oko vrata.

Sima Gluvać je dečak koji se uvek pravio gluv kada ne bi znao lekciju, pa je po tome i dobio nadimak Gluvać. Uglavnom bi se pravio da ne čuje i odgovarao bi ono što zna, bez obzira na postavljeno pitanje. Kako bi proverili njegov sluh, doveli su lekara u školu da ga pregleda. A kada se ispostavilo da je lagao, lekari su preporučili da dobije 25 batina. Zbog toga što je prevario nastavnike da je gluv izbačen je iz škole. Polagao je ispit na kraju koji nije položio, tako da je ponavljao razred.

Čeda Brba je bio najjači u razredu i svi su ga se plašili. Istovremeno je znao da štiti slabije, jer je bio pravedan. Jedva je završio osnovnu  školu, ali je bio vrlo vešt da povuče masu za sobom kako ni oni ne bi učili. Stalno je izmišljao neke priče i mada su svi znali da laže, pravili su se da mu veruju. On sam je verovao u svoju snagu i junaštvo, tako da se prvi odmetnuo u hajduke. Tamo su ga proglasili za harambašu. Inače njegovo pravo ime je Čeda Barbić, ali se na jednom pismenom zadatku potpisao kao Brbić. Učitelj ga je tada pitao da mu se deda možda nije zvao Brba kada se tako potpisuje i tako je i dobio nadimak.

Kada su ga isterali iz škole, otišao je da bude pekarski šegrt. Radnim danima je bio u pekari a nedeljom je dolazio na hrastovo stablo.

Hajduci – ukratko prepričano

Roman Hajduci je najverovatnije autobiografski roman. Pisan je u prvom licu. Na početku romana Nušić opisuje hrastovo stablo ( koje se nalazi na smederevskoj obali Dunava), koje je bilo mesto okupljanja ove družine. Sastajali su se dva puta nedeljno i to četvrtkom i nedeljom.

Zajedničko svim dečacima je bilo to što nisu voleli školu. Pisac nas upoznaje sa svakim likom pojedinačno, naglašavajući posebno one osobine po kojima su dobijali nadimke.

Družeći se na hrastovom stablu, dečaci su pričali o svemu i svačemu. Na osnovu tih razgovora čitalac shvata ko je od dečaka plačljiv, ko laže a ko ne, ko je plašljiv i sl. Kada bi im pričanje dosadilo pravili bi loptu i igrali fudbal sve ddo mraka.

Zaplet u romanu „Hajduci“ nastaje kada Čeda Brba (koji je inače vođe družine) dolazi na ideju da se odmetne u hajduke i to saopštava drugarima. Čeda je na ovu ideju došao, jer ga je gazda pekare pretukao što mu je ukrao 2 perece.

Dečaci, iako svesni da ne treba da budu povodljivi ipak pristaju da krenu sa Čedom u hajduke. Takvu odluku donose iz straha da ne bi ispali kukavice pred ostatkom družine. Kada su odlučili da se odmetnu u hajduke, započele su pripreme. Pravili su gusle i igrali se hajdučkih igara. Dogovorili su se da se sztradan nađu u zapuštenom mlinu, koji je bio na kraju sela.

Čeda Brba je izabran za harambašu

Bilo je i za očekivati da Čedu Brbu izaberu za harambašu. Iako su znali da ih laže, dečaci su se  uglavnom pravili da mu veruju.

Kako su izabrali harambašu, preostalo im je da krenu ka šumi. Dogovor je bio da se nađu na grobu Makse Žabe i da tamo polože hajdučku  zakletvu. Maksa Žaba nije bio hajduk, već običan lopov koji je ubio nekom tokom pljačke a potom su ga streljali. Pre nego što su Maksu tu sahranili, na tom mestu su davno bili sahranjivani hajduci, tako da su se dečaci iz tog razloga odlučili da polaganje zakletve bude ba na tom mestu.

Pojavili su se svim sem Cvrce, ali on je imao opravdan razlog. Naime, zamolio je majku da ga probudi rano kako bi otišao da polaže hajdučku zakletvu. Čuvši za to, otac ga je isprebijao kaišem, tako da Cvrca nije mogao da ustane. Dečaci su najpre mislili da mu sude u starom mlinu, ali kad su saznali pravi razlog njegovog nedolaska odlučili su da mu oproste. Dali su mu mogućnost da naknadno ode sa Čedom i Vrapcem na Maksin grob i da položi zakletvu.

Naredna nedelja je bila dan kada su mali hajduci prvi put propustili okupljanje kod starog hrasta. Spremali su se za odlazak u hajduke, jer je planirano da krenu već u ponedeljak. Od oružja su imali nož, viljušku i iglu.

Putovanje pomešano sa strahom

Pisac dalje u romanu opisuje njihovo putovanje pomešano sa strahom.Najpre su planirali da opljačkaju putnički automobil. Tako fabula dolazi do kulminacije, kada mali hajduci nakon dva dana bukvalno padaju od umora, iscrpljenosti i straha. U međuvremenu, roditelji i policija kreću u poteru za malim hajducima. Jedan policajac je pronašao hajduke, zatvorio ih u svinjac pun buva a zatim javio načelniku policije da ih je pronašao. Načelnik javlja roditeljima dečaka da su pronađeni i istovremeno ih moli da ih ne tuku čim ih ugledaju. Roditelji su veoma ljuti na svoju decu i čim su ušli u selo počinje opšta tuča.

Roman „Hajduci“ se završava tako što se mali hajduci nalaze na starom mestu, tj. kod starog hrasta i to tek nakon dve nedelje. U međuvremenu niko od njih nije mogao da izađe iz kuće zbog posledica batina. Drugi razlog neizlaska iz kuće je bio stid i sramota, jer im se smejalo celo selo. Kod starog hrasta su se zakleli da nikada više neće praviti nestašluke. Jedini koji nije došao je Čeda Brba.

Preporučujemo vam da pročitate roman Hajduci, jer ćete uživati čitajući. Pisac na vrlo duhovit način opisuje dogodovštine dečaka iz tog vremena. Čitajući, možete napraviti paralelu sa njihovim i vašim odrastanjem što će vam sigurni smo pričinjavati pravo zadovoljstvo.

 2,921 total views,  84 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *