Sremuš – biljka koja podmlađuje i čuva zdravlje
Sremuš (lat. Allium ursinum) u narodu prepoznatljiv kao divlji beli luk ili medveđi luk je samonikla biljka koja raste u višim planinskim predelima. Najbolje ga je brati u prvim mesecima proleća, jer tada ima veliku hranljivu vrednost.
Veoma je poznat u narodu po svojim lekovitim i jestivim svojstvima. Karakteristike sremuša su slične karakteristikama belog luka, što znači da on ima antibakterijsko, antiseptičko i antivirusno dejstvo.
Sremuš se od davnina smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincle je posebno isticao njegovu lekovitost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno konzumirali.
Rasprostranjenost sremuša
Sremuš najbolje uspeva u umerenoj klimatskoj zoni zato ga možemo naći u celoj Evropi sve do Kavkaza.
U Srbiji se javlja kao autothona vrsta. Idealna mesta za branje sremuša su vlažna, senovita mesta u listopadnim šumama.
Sremuš ćete najpre naći u bukovim šumama, pored šumskih puteva i potoka.
Kako prepoznati sremuš u prirodi?
Sremuš je intenzivne zelene boje koji u vreme cvetanja naraste od 20-50 cm. List je duguljast zelene boje sa zaoštrenim vrhom. U vreme cvetanja od aprila do juna pojavljuje se cvet bele boje. Sremuš treba brati dok je mlad, jer vremenom kako raste listovi postaju gorki i nisu za upotrebu.
Najbolje ga je brati u periodu od marta do maja. Ako niste sigurni da li je u pitanju sremuš, dovoljno je da list protrljajte kroz dlanove i osetićete jak miris belog luka.
Na valjevskim planinama tradicionalno se organizuju Dani sremuša ili poznata „Povlenska sremušijada.“ To podrazumeva kolektivno branje sremuša i spremanje tradicionalnih jela. S obzirom da se sremuš u prirodi može naći svega tridesetak dana krenite na vreme u berbu.
Sremuš je izvor vitamina
Naučno je dokazano da je sremuš veoma bogat vitaminom C i karotinom. Od aktivnih materija sadrži i alin (uljastu materiju). Bogat je mineralnim solima i belančevinama.
Sremuš, kao lek iz prirode
Sem što ima sjajno antiseptično i antimikrobno dejstvo, sremuš snižava holesterol, razređuje krv i spušta povišen pritisak. Posebno se preporučuje srčanim bolesnicima. Izuzetno je dobar za jačanje imuniteta, poboljšava cirkulaciju i koristi se kao preventiva kod moždanog udara.
Idealno vreme za branje i konzumaciju sremuša su mart i april. Delotvoran je samo u svežem stanju, jer sušenjem nestaju njegova lekovita svojstva.
Kapi sremuša
Kapi sremuša su veoma dobre kao prirodni lek protiv bolesti respiratornog trakta. S obzirom da u plućima dolazi do nakupljanja sluzi, ove kapi pospešuju lakše iskašljavanje. Sem što ih možete kupiti gotove, kapi sremuša je veoma jednostavno napraviti.
Potrebni sastojci
- 20 listova sremuša
- 1l lozove rakije
Priprema: U staklenu flašu stavite sitno iseckane listove sremuša, a zatim ih prelijte lozovačom. Potrebno je da odstoji 20 dana uz povremeno mućkanje. Nakon toga procedite i sipajte u staklenu posudu sa poklopcem. Čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
Ove kapi koristite ujutro i uveče po jednu kašičicu. Najbolje bi bilo da ih dodate u pola čaše mleka ili jogurta.
Sok od sremuša
Sok od sremuša je veoma dobar za izbacivanje toksina iz organizma i lak je za pripremu.
Priprema:
Listove sremuša sameljite sitno, a zatim uz pomoć blendera ili sokovnika iscedite lekoviti sok. Sok od sremuša se pije svakog dana.Dovoljna količina je jedna do dve kašike dnevno. Najbolje ga je koristiti sa čajem od lanenog semena, jogurtom ili vodom. Ovaj sok je idealan je za prolećno čišćenje organizma. Zato se sremuš opravdano smatra čistačem krvi, jetre kao i žuči od toksina.
Vino od sremuša
Vino od sremuša je delotvorno za pročišćavanje bronhija i što је najvažnije veoma je lako za pripremu.
Potrebni sastojci:
- 50g listova sremuša
- 250ml belog vina
Priprema: Listove sremuša iseckajte sitno, a zatim ih prelijte belim vinom. Poklopite i ostavite da odstoji 30 minuta. Nakon što procedite vino je spremno za upotrebu. Dobijen napitak konzumirajte tokom dana u manjim gutljajima. Uz pomoć ovog napitka ćete pročistiti bronhije i ubrzo ćete izbaciti sadržaj koji je nataložen u plućima.
Sremuš u kuhinji
U poslednje vreme sremuš se sve više upotrebljava u kuhinji. Od njega se prave ukusne čorbe, variva, pite kao i vitaminske salate.
Postao je lako dostupan i veoma jeftin, tako da ako nemate vremena za odlazak u prirodu i branje sremuša, pijaca je alternativa.
Postoji puno jela od sremuša koja su provereno veoma dobra i ukusna. Mada od vas zavisi koliko ćete uključiti maštu i spremiti jelo po svom ukusu.
S obzirom da je sremuš divlji beli luk, mnogi ga izbegavaju zbog njegovog intezivnog mirisa. Ali ako uzmemo u obzir sva njegova lekovita svojstva, to ne bi smeo da bude razlog da ne konzumiramo sremuš.
Sremuš sve više dobija na popularnosti kod majstora dobrog kačkavalja. Dodatkom sremuša u kačkavalj dobićete sir koji se odlično slaže uz vina.
U sezoni sremuša trebalo bi ga što više jesti termički neobradjenog, jer dugotrajnim kuvanjem sremuš gubi svoja lekovita svojstva.
Kombinacijom sremuša, koprive, rukole ili maslačka uz malo maslinovog ulja i sirćeta možete dobiti pravu energetsku bombu.
Ako vam smeta neprijatan zadah iz usta posle konzumacije ove lekovite biljke, žvaćite list peršuna, grickajte zrno kafe ili jednostavno uzmite žvakaću gumu.
Da li ste nekad probali sremuš? Podelite svoja iskustva sa nama.
11,401 total views, 14 views today