Proleće – pisani sastavi na temu proleća
Proleće, neiscrpna tema. Dragi naši školarci pred vama su dva sastava na temu proleća. Imaju za cilj da vas podstaknu na razmišljanje i inspirišu da svoje emocije stavite na papir. U svakom slučaju uz malo truda, sigurni smo da ćete vi napisati mnogo lepše, sadržajnije i smislenije.
Želimo vam srećan rad!
Proleće je svuda oko mene
Ponovo je toplo prolećno jutro. Izlazim bosa iz kuće i krećem sama niz ulicu. Oko sebe vidim veliki šareni šal koji sam priča svoju priču.
Osećam prijatni povetarac među prstima. Prepliću mi se mirisi prvih vesnika proleća. Posmatram dvorišta obojena ljubičicama, lalama i mnoštvom maslačaka. Sunčevi zraci se prostiru po velikim zelenim krošnjama. Temperatura raste, a tek po koji oblak najavljuje toplu kišu. Dok se u vazduhu komeša prolećno ushićenje sa umetničkim zanosom, ja želim da sam srećna. Imam hiljadu planova, a samo jednu beležnicu.
Proleće je stvoreno za nove pobede, ostvarivanje snova i sastavljanje ciljeva. Stvoreno je za spavanje pod zvezdama i jednu noć bez interneta. Ceo dan u prirodi bez stresa i obaveza. Osećam kvalitete prosečnog prolećnog dana.
Želim da plešem po kiši, tražim šumske jagodice i ofarbam kosu u drugu boju. Prolećne želje su one kojima ne možeš da kažeš “ne”. One ne ostavljaju mesto melanholiji i stoje ti pred očima dok ih ne ispuniš. Sedenje na Petrovaradinskoj tvrđavi sa društvom i smeh do suza. Krađa komšijinih trešanja i ležanje na livadi pored.
Lepo vreme sadi sreću na svakom koraku. Uči me da sam ja sama svoj zemljotres. “Zaustavi se ili pokreni” govorim sebi i nastavljam napred. Suncem obavijene zgrade pozivaju me na krov, bliže nebu. Kada je proleće i ulice su veselije. Ljudi se glasnije smeju, a žene lepše zabacuju kosu. Parkovi su puni dece, vijača i fudbalskih lopti. Miris pokošene trave širi se gradom. Kafići, bulevari, sela, sve je puno… Majsko sunce grli ulice. Proleće otkriva da, osim lakoće kad skineš debelu jaknu, postoji i lakoća postojanja. Mnogo topline, povezanosti sa ljudima i uživanje u sitnicama.
Izuzimam tugu iz svog života. Iskačem iz šablona monotonije i stavljam ljubičaste naočare. Potrebne su mi, a i sunce je sve jače. Ne volim da traćim proleća…
Proleće – drugi sastav
Proleće u mom kraju
Bulevar kralja Aleksandra, omiljena bašta kafića i ja. Sve što volim je tu. Rascvetalo cveće koje širi mirise duž puta. Prvi prolećni vesnici, povetarac i večita toplina koja struji kroz telo.
Najlepše godišnje doba sa sobom vodi osmehe, široke planove i beskrajna putovanja. Dišem punim plućima. Sunčan majski dan uvlači raspoloženje pod moju kožu. Želim piknike u dvorištu, venčić od belih rada i buket tek ubranih jorgovana. Ovi dani mi donose noćne šetnje i kratke rukave. Želju za nečim većim od stvarnog života i izlazak do ponoći. Beležim sitnice.
Sunce se probija kroz oblake i kao da mi nešto govori. Ponovo gorim od želje da obiđem svet. Da kroz nepoznate ulice spoznam sebe i razgovaram o budućnosti.
Zima se uvek čini predugom. Došlo je vreme za zanosnu pesmu ptičica i čitanje knjiga ispod stare lipe. Vreme za “žmurku” i roštilj u dvorištu. Pranje terase, šišanje trave i iznošenje nove ležaljke. Sladoled od jagode, sok sa ledom i pun mesec.
Proleće ume da poljulja mnogo emocija. Kad je toplo srca su još toplija. Natera te da zagrliš nekoga, pružiš utehu i budeš tu. Da duneš nekom maslačak u lice i pobegneš na drvo trešnje. Da posmatraš majske zalaske dok sediš na prostranoj livadi. Na svetu ne postoji ništa lepše od ovoga. Majka priroda čini čuda i nikad ne razočara. Jednostavna lepota posmatranja suncem obasjanih krovova je dovoljna za delić sreće.
Proleće treba slaviti kao pobedu. Kao mali znak pažnje našeg, do skoro, tmurnog neba. Jer ono je sve što vidimo kada gledamo u drveće koje je tek olistalo.
Ukoliko želite da se podsetite pročitanih lektira, to možete uraditi OVDE!
51,308 total views, 2 views today