Smisao života – primer sastava za srednju školu

Dragi naši srednjoškolci, znamo da katkad ponestane inspiracije a pismeni zadatak vas čeka. Ne želimo da vam „serviramo“ gotov sastav koji ćete prepisati i dati profesoru na uvid. To ne bi bilo lepo, zar ne? Ne bi bilo fer ni prema profesoru, a ni prema vama. Ipak je najbolje ono što sami napišete, jer niko ne razmišlja na isti način kao i vi. Ovim sastavom koji je pred vama, a koji se odnosi na smisao života pokušaćemo da vam olakšamo. Vi ga možete pročitati  a on bi vam potom pokrenuo lavinu ideja. Dao bi vam inspiraciju i motivisao vas da napišete nešto mnogo bolje i kvalitetnije nego što smo mi to uradili. Želimo vam puno sreće na pismenom zadatku i radujemo se zajedno sa vama, svakoj vašoj dobroj oceni.

Vaša ISKRA MUDROSTI

Smisao života, razmišljanja o besmrtnosti 

U svetu propagande, lažnih lica i u neizmernom nezadovoljstvu jako je teško naći osobu sa kojom možeš da vodiš dubokoumne razgovore. One razgovore o beskonačnosti svemira,o sjaju zvezda, o lepoti plavih očiju, o sreći, životu, besmrtnosti.

Sedim tako u svoja četiri zida, pronalazim svoj  duševni mir i razmišljam. Koji je smisao svega? Povremeno pogledam kroz prozor. Vidim oblak, bare, razigranu decu. To Sunce što sija na nebu, šta je to? Nebesko telo! Šta je to Svemir? Nešto beskonačno što samo mogu da zamislim. Šta je to grad? Mesto prepuno građevina. Nije mi to dovoljno. Šta je sve to zajedno? Život! A šta je život? I tako nastavljam  da razmišljam.  Zašto Mesec nije danju a Sunce noću? Zašto sam se rodila a zašto ću umreti? Ne znam. Ni na jedno od tih pitanja nemam odgovor. Misli su sve dublje i dublje. Zašto se rodimo, ako ćemo već sutra umreti? Trudimo se da steknemo materijalno,  nesvesni da ništa od toga nećemo odneti sa sobom u grob. Trudimo se da budemo bolji od drugih, ne shvatajući da ne treba da se poredimo sa drugima, već isključivo sami sa sobom.

Taj neki čovek sa bradom i velikom dušom, nazvan Bog, stvorio je sve ovo.

Stvorio je i sve pre nas, kao što će stvoriti i sve posle nas. Stvorio je Nikolu Teslu, stvorio je Milutina Milankovića, Svetog Savu, Alberta Ajnštajna, Vuka Karadžića. I još mnogo poznatih i priznatih ljudi. Svi oni su imali neki zadatak. Da napišu azbuku, sprovedu struju, osmisle kalendar. A koja je moja misija na ovoj zemlji? I dalje nemam odgovor. Onda dođem do zaključka da recimo Eva nije pojela tu jabuku možda nas na kraju ne bi zatrpavali u zemlju dok ostali plaču za nama.

„Bog nam svima želi dobro“- misao je koju sam čula bezbroj puta. Želi li? Ako želi, zašto ona žena sedi u čekaonici i čeka svoju hemioterapiju? Ako želi, zašto onaj čovek leži na klupi i nema šta da jede? Ako želi, zašto ona devojčica trčkara bosa po hladnom betonu? Ako želi, zašto se ona beba nije ni rodila i ugledala svoju mamu koja bi je volela najviše na svetu? I zašto onaj dečak gleda kako mu sahranjuju tatu koji je poginuo zbog nečijeg trenutka nepažnje? Ne znam, i sigurna sam da ovih sedam milijardi ljudi ne zna odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Toliko pitanja a odgovora nema. Samo tišina, samo nagađanje.

Znam samo da je život kratak i da ga trošim razmišljajući o stvarima koje ne mogu da promenim. Nisu uspeli ni mnogi pre mene, kao što neće sigurno ni mnogi posle mene. Pokušaću da se vodim rečenicom Nebojše Glogovca: „Život je kao olovka. Iz dana u dan je kraći, zato se potrudi da nešto lepo nacrtaš dok je još ima.“

 30,247 total views,  2 views today