Dečaci Pavlove ulice – analiza i prepričavanje

Dečaci Pavlove ulice, avanturistički roman pisca Ferenca Molnara će vam sigurno okupirati pažnju tokom čitanja. Za razliku od većine dečjih štiva, pisac za sam kraj romana bira tragičan kraj. Čitajući ovaj roman sigurni smo da ćete se poistovetiti sa likovima, kao i da će vam poglavlje u kome se opisuje Nemečekova smrt izazvati tugu i da ćete shvatiti značaj pravog prijateljstva.

Književni elementi u romanu Dečaci Pavlove ulice

Književni rod: epika

Književna vrsta: dečji avanturistički roman

Vreme radnje: 1889. godina

Mesto radnje: Mađarska, Budimpešta ( gradilište, botanička bašta, muzej)

Tema: borba za prostor za igranje između dve skupine dece ( dečaka Pavlove ulice i crvenokošuljaša).

Ideja: Čovek se meri učinjenim delima; Ponekad su oni najmanji najhrabriji; Nikada ne treba ponižavati fizički slabije od nas; Uvek treba prepoznati i ceniti pravog prijatelja.

Analiza dela – Dečaci Pavlove ulice

Radnju ove knjige čine ratne igre dečaka u Pavlovoj ulici, koja se nalazi u Budimpešti, glavnom gradu Mađarske. Grupica dečaka koji zajedno idu u školu, igraju se u Pavlovoj ulici na gradilištu i dolaze u sukob sa dečacima iz susedne ulice i druge škole. Dečaci Pavlove ulice su napravili svoju družinu i nazvali je „Udruženje za skupljanje gita.“ Suparnička ekipa, tj. protivnici sebi su dali naziv „Crvene košulje.“

Prazan plac koji drugačije nazivaju gradilište, je zapravo utvrđenje dečaka Pavlove ulice, dok se utvrđenje suparničke ekipe nalazi na ostrvu koje je okruženo jezerom u Botaničkoj bašti.

I kao što su neki veliki ratovi počinjali usled besmislenih razloga, tako je i sukob među ovim dečacima započeo zbog otimanja klikera. Dalje se sukob nastavlja borbom za teritoriju, jer „Crvene košulje“ žele da zauzmu gradilište kako bi to postao njihov prostor za igru.

Prilikom ratnih igara, dečaci se ponekad ponašaju naivno i smešno baš u skladu sa svojim godinama, a nekada se ponašaju zrelo i hrabro baš kao odrasli ljudi. Za razliku od odraslih i pravih ratova dečaci se pridržavaju pravila i poštene borbe, tako da nakon bitke nemaju povređenih žrtava.

Na kraju, igra se ipak završava tragično i kao što biva u pravim ratovima stradaju oni najhrabriji i najbolji. U ovom sukobu je sasvim slučajno stradao mali dečak Erne Nemeček. Iz tog tužnog kraja vidimo da je svaki sukob bez obzira da li među odraslima ili među decom loš, jer odnosi žrtve. Svakako je najbolje kad vlada mir.

Sam završetak romana pokazuje sav besmisao otimanja oko igrališta, jer na njemu otpočinje izgradnja zgrade. Gradilište neće pripasti ni jednoj ni drugoj skupini dečaka.

 

Prepričana lektira – Dečaci Pavlove ulice

Kako je započeo sukob među dečacima?

Skupina dečaka koji žive u Pavlovoj ulici, nakon časova su se okupljali kako bi se igrali na prazno placu tj. gradilištu. Vođa im je bio Janoš Boku koga su izabrali za predsednika, a ostali dečaci su imali razne činove oficira. Jedini koji nije imao čin, već je bio samo običan vojnik je mali plavi dečak Nemeček.

Njihovi protivnici, grupa dečaka koji su sebe nazivali Crvene košulje, bili su dečaci iz susedne škole i susedne ulice. Oni su imali svoje utvrđenje na ostrvu, na sredini jezera u Botaničkoj bašti.

Sukob između ove dve skupine dečaka započinje kada braća Pastor iz skupine crvenokošuljaša oduzimaju staklene klikere dečacima iz protivničke ekipe. Osim toga vođa Crvenih košulja Feri Ač, dolazi na gradilište i odnosi im zastavu.

Dečaci Pavlove ulice uzvraćaju protivničkoj ekipi

Dečaci Pavlove ulice su odlučili da im uzvrate tako što će u utvrđenju Crvenih košulja ostaviti papir sa natpisom – „Ovde su bili dečaci Pavlove ulice.“ Zajedno sa vođom Janošem Bokom, krenuli su dečak Čonakoš i mali Nemeček koji je silno želeo unapređenje, jer je jedini u skupini bio bez čina.

Tri dečaka su se po mraku privukli na ostrvo do utvrđenja Crvenih košulja. Među njima je bio i mali Nemeček koji je nespretno upao u jezero. Međutim, na njihovo veliko zaprepašćenje ugledali su dečaka Gereba, propadnika njihove družine kako sarađuje sa neprijateljskom ekipom. Prisluškujući razgovor, shvatili su da Crvene košulje planiraju da zauzmu njihovo „gradilište“ kako bi bilo isključivo njihovo igralište.

Privremeni raspad Udruženja

Saznavši za družinu iz Pavlove ulice, profesor Rac u školi je zahtevao da mu ispričaju sve o njoj. Dečaci su mu ispričali da se njihovo udruženje naziva „Udruženje za skupljanje gita.“ Svako od njih je morao da donese parče gita ( smesa kojom se lepi staklo za prozore). Ispričali su profesoru na koje sve načine su uspevali da dođu do gita. Udruženje je imalo i svoj pečat na kome je pisalo „Udruženje sakupljača gita. Budimpešta 1889.“ Profesor im je oduzeo git i zabranio im rad udruženja, što je dečake veoma rastužilo. Smatrali su da bez gita ne mogu imati udruženje. Međutim, mali Nemeček je iskoristio trenutak dok je profesor razgovarao sa učenicima, i sa novog prozora skinuo git. Dečaci su se mnogo obradovali, a mali Nemeček je postao sekretar udruženja. Od tog momenta njihovo udruženje je postalo tajno.

Da li je Nemeček zaista izdajnik?

Mali Nemeček je pratio izdajicu Gereba, koji je čuvaru gradilišta obećavao novac i cigarete ukoliko otera dečake Pavlove ulice, a dopusti samo Crvenim košuljama tu da se igraju. Čuvši taj razgovor, Nemeček je požurio da nađe Boku kako bi mu saopštio šta je čuo. U tom momentu, družina je polagala zakletvu, ali kako im se Nemeček nije pridružio žureći da nađe Boku, proglasili su ga izdajnikom upisavši ga u crnu knjigu.

Kako bi im dokazao da nije izdajnik, mali Nemeček sam odlazi do ostrva i uzima zastavu od Crvenih košulja koju su oni ranije odneli. Tom prilikom čuje kako Gereb priča crvenokošuljašima da među dečacima Pavlove ulice nema hrabrih. Mali Nemeček se tada osilio i sa zastavom je izašao pred Crvene košulje. Dečaci protivničke ekipe su bili iznenađeni njegovom hrabrošću i pozvali su ga da im se pridruži. Kako je odbio, tvrdeći da ne želi da izda svoje drugare, usledila je kazna. Okupali su ga a potom su ga mokrog pustili.

Gereb moli za oproštaj

Nakon najave napada na gradilište, Boka je napravio plan odbrane i podelio zaduženja. Malog Nemečeka je proglasio svojim ađutantom. Svi dečaci su hrabro prihvatili zadatke, a tada se pojavio Gerb, donoseći njihovu zastavu i moleći Boku da mu oprosti izdaju. Kako je Boka bio neumoljiv, Gerb je otišao plačući a dečaci su nastavili vojnu vežbu. Ubrzo potom se pojavio Gerebov otac koji je tvrdio da njegov sin mnogo pati što je izbačen iz družine i želeo je da sazna da li je Gereb zaista izdajnik. Dečaci su ga uputili na malog Nemečeka, koji je jedini čuo Gerebov razgovor sa crvenokošuljašima. Međutim, Nemeček je rekao da Gereb nije izdajica, što je njegovog oca razveselio i ponosno je otišao kući. Nemeček se razboleo, dobio je visoku temperaturu i buncajući je ponavljao da je njegovo ime zapisano u crnu knjigu kao izdajica.

Dečaci započinju borbu

Dečaci su objavili rat jedni drugima, ali su se dogovorili oko pravila borbe. Obe grupe dečaka su posetile malog Nemečeka koji je bolestan ležao kod kuće. Gereb je vraćen u ekipu. Dečaci su se borili, a borba je postajala sve neizvesnija. U jednom momentu se pojavio mali Nemeček koji je savladao Ferija Ača oborivši ga na zemlju. Ubrzo su bili savladani i ostali pripadnici Crvenih košulja. Dečaci Pavlove ulice su pobedili zahvaljujući malom Nemečeku, koji je zbog svojih zasluga dobio čin kapetana.

Nemečekova mama je došla da ga povede kući, jer je dečaku i dalje bilo veoma loše. Do kuće ga je ispratila kolona dečaka Pavlove ulice. Kada su se svi razišli, Boka je ostao sam i plakao je shvativši da je Nemečeg ozbiljno bolestan. Kada je pao mrak došao je i Feri Ač, dečak iz suparničke ekipe kako bi se raspitao za Nemečekovo zdravlje. Čuvši da mu je veoma loše, oba dečaka su bez reči otišli kući.

Nemečeka boli nepravda

Nemečeku je bivalo sve lošije, a i prognoze lekara su bile izuzetno loše. Pored njega je stalno sedeo Boka kako bi ga ohrabrivao, ali Nemeček je bio svestan da će umreti. Boka mu je pričao o Crvenim košuljama i o tome da je Feri Ač dolazio da se raspituje za njega, što je Nemečeku bilo neverovatno. Nemečeka je i dalje proganjala misao da je njegovo ime upisano u svesku kao izdajničko. Tada mu je Boka ispričao da je ta nepravda ispravljena i da su mu pripremili počasnu diplomu za hrabrost. Nemeček je želeo da vidi diplomu, da ode do gradilišta, ali bivalo mu je sve lošije. Temperatura je sve više rasla, a on je buncao.

Nemeček nije uspeo da vidi diplomu

Dečaci su doneli malom Nemečeku diplomu na kojoj je crvenim mastilom bilo ispisano da ga mole za oproštaj kao i da je njegovo ime velikim slovima upisano u njihovu knjigu. Međutim, bilo je prekasno. Upravo kada su stigli mali Nemeček je umro.

Od tog dana ništa više nije bilo kao pre. Mali Nemeček je otputovao na put bez povratka, a gradilište su zauzeli neki nepoznati ljudi kako bi izgradili zgradu. Profesor Rac je pozvao učenike da u tamnom odelu dođu na sahranu Nemečeka. Boka, iako dete,  tada je  shvatio pravu istinu o životu u kome se prepliću razni događaji. Kako lepi, tako i oni drugi, nepoželjni i ni najmanje lepi.

 

 

 

 

 5,029 total views,  2 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.