Koji su simptomi anksioznosti i kako protiv njih?

Ako ste u situaciji da brinete bez razloga, da imate osećaj nemira i nespokoja bez da znate odakle potiče ovo su nesumnjivo prvi simptomi anksioznosti. Neretko se dešava da sem ovih imate i fizičke tegobe poput drhtavice, malaksalosti, ubrzanog rada srca i vrtoglavice. Simptomi anksioznosti mogu biti i poremećaj sna, napetost mišića i hronični umor.

Anksiozne osobe preterano brinu zbog svega, teško uspostavljaju odnos sa drugim ljudima i ne snalaze se najbolje u emotivnim vezama. Neretko se za njih kaže da imaju strah od ljubavi. Ove osobe mogu naizgled delovati hrabro i jako, ali su u dubini duše veoma krhke. Koncentracija im je loša i neprestano žive u strahu da će se nešto loše desiti.

Ukoliko su i kod vas prisutni simptomi anksioznosti važno je da znate da možete i da morate sami sebi da pomognete, ma koliko vam se to činilo nemoguće. Naravno ne smete odustajati od propisane terapije ili potražiti pomoć stručnjaka ukoliko je potrebno. To se svakako ne može porediti sa bilo kojim tekstom koji je informativnog karaktera.

Toplom kupkom ublažite anksioznost

Usko vezano za depresiju i anksiozne poremećaje je nedostatak brige o sebi, o ličnoj higijeni. Naravno, ne znači to da su anksiozne osobe zapuštene, daleko od toga. Ali uvek kada anksioznost uzme primat nad racionalnim rasuđivanjem vas mrzi da se tuširate ili da operete kosu. Baš tada biste trebali da naterate sebe da se istuširate, jer topla kupka je efikasno sredstvo za ublažavanje anksioznosti. Uvek u takvim situacijama zamišljajte da voda spira sa vas svu negativnost kojom ste obavijeni.

Fizička aktivnost u borbi protiv anksioznosti

Ljudi kada su bezvoljni, kada žive u grču, kada ih obuzmu simptomi anksioznosti su najmanje od svega raspoloženi za bilo koji vid fizičke aktivnosti. A to je baš momenat kada treba sebe da naterate na šetnju. Za početak je dovoljno da šetate svakog dana a kasnije vam bilo koji vid fizičkih aktivnosti može biti od višestruke koristi. Šetnjom se podstiče oslobađanje endorfina, hemijskih jedinjenja koja su zaslužna za dobro raspoloženje.

Simptomi anksioznosti vas vode u prošlost

Osobe kod kojih postoje simptomi anksioznosti često u mislima prebiraju po prošlosti. Bilo da krive sebe zbog nekih situacija, bilo da se kaju. Ostavite prošlost u prošlosti, jednostavno je. Jednostavnije je nego što vi želite sebi da priznate. Prošlost je nešto što je iza vas i vi tu ne možete uraditi baš ništa.

Vreme je da postanete svesni činjenice da sve što se desilo u prošlosti, trebalo je da se desi. Takođe budite svesni da ste tog momenta uradili najbolje što ste umeli, ma koliko vam to sa ove vremenske distance izgledalo pogrešno.

Budućnost je nepredvidiva, ne zaboravite

Ljudi kod kojih su izraženi simptomi anksioznosti su skloni da preterano razmišljaju o budućnosti. Te misli su uglavnom negativne i zastrašujuće. Najčešće u glavi smišljaju scenario koji se možda nikada neće desiti a sve se svodi na pretpostavku „Šta bi bilo kad bi bilo?“

To je najčešća greška, jer razmišljajući o budućnosti vi niste u stanju da sagledate sadašnjost i da joj se prilagodite. Dok živite rastrzani između onog šta je bilo i onog šta će možda biti, život prolazi pored vas.

Naučite pravilno da dišete

Ma koliko nam se činilo da svi umemo da dišemo, istina je sasvim drugačija. Disanje jeste refleksna radnja, ali najčešće dišemo plitko i kratko. Da biste naučili da dišete opuštajuće potrebna vam je vežba.

Sedite ili lezite i stavite ruku na stomak. Udišite polako tako da vam se stomak podiže pod rukom, ali da se ne odižu ramena. Nakon udaha zadržite dah 4-5 sekundi a zatim polako izdahnite. Dovoljno je da ovaj postupak disanja ponovite par puta i osetićete smirenje.

Postoje situacije u kojima ljudi usled straha ili napetosti nisu mogli da udahnu tako da su tražili odgovarajući položaj tela kako bi nesmetano udahnuli. Kada su savladali tehniku disanja, prestali su njihovi imaginarni strahovi. Pravilno disanje ih je oslobodilo napetosti i grča.

Suočite se sa svojim strahovima

Uvek kada su prisutni simptomi anksioznosti najgore što možete da uradite u tom momentu je da se borite sa njima. Ovaj vid borbe je osuđen na propast i sigurno ste se i sami mnogo puta uverili u to. Sve čemu se opirete i od čega bežite, redovno vas stiže. Promenite taktiku. Nemojte se boriti sa strahovima, već se suočite. Što veći otpor pružate, anksioznost sve više raste.

Pogrešno je uvek raditi istu stvar a očekivati drugačiji rezultat. Sigurno ste se i sami bezbroj puta uverili u to. Vreme je da promenite nešto. Kada osetite podrhtavanje mišića, „knedlu u grlu“ ili izmicanje tla pod nogama, naterajte sebe da ostanete pribrani. Ako već nešto treba da vam se desi, neka vam se desi odmah umesto da milion puta preživljavate isto. Ono što je sigurno, ništa loše vam se neće desiti. Dovoljno je da se jednom suočite sa strahom i iz te borbe izađete kao pobednik ( a sigurno je da hoćete). Vaše samopuzdanje će rasti a strah će jenjavati dok skroz ne nestane.

Ne izbegavajte mesta na kojima ste osetili strah

Često se dešava da ljudi izbegavaju određena mesta, jer ih asociraju na anksiozni napad koji su tu doživeli. To je velika greška, jer bežite od problema. Ne zaboravite da anksioznost nikad nije uzrokovana spoljašnjim faktorima. Njen početak se nalazi u vama i ma koliko bežali nećete moći da pobegnete.

Vratite se na mesto gde ste imali anksiozni napad i suočite se sa svojim strahom. Što pre se odlučite na ovaj korak olakšaćete sebi. Ukoliko uporno budete izbegavali to mesto ili određenu radnju pri kojoj ste osetili anksioznost, živećete u još većem strahu. Uvek ćete strepeti i živeti u iščekivanju gde i kada anksioznost može da se pojavi.

Prestanite da analizirate svoje strahove

Najčešća greška koju ljudi prave svesno ili ne to je uporno prepričavanje ružnih događaja i analiziranje istih. Ukoliko stalno razmišljate o svojim strahovima ne samo da ih se nećete rešiti već će se oni konstantno pojačavati. Analiziranje situacija u kojima ste osetili anksioznost samo će pogoršati stanje i dovesti do toga da se osećate znatno lošije nego pre.

Tek tad nastaje začarani krug a vi dolazite u situaciju da imate strah od straha. Sve to vreme vi se bavite prepričavanjem onoga što vam se desilo umesto da radite na rešavanju problema.

Anksioznost je bolest savremenog doba. Simptomi anksioznosti su nešto što je svako od nas u većoj ili manjoj meri doživeo. Ne zaboravite da napad panike nije uvod ni u jednu psihičku bolest. Samo od vas zavisi da li ćete se hrabro suočiti čim se pojave simptomi anksioznosti ili će anksioznost uzeti primat nad vašim životom. Uz malo volje, mnogo vere i hrabrosti u ovoj borbi vi ćete biti pobednik. Vaš um može da vam bude saradnik i najbolji prijatelj, a isto tako može da vam bude najgori neprijatelj. Izbor je na vama, a mi verujemo da vi to možete.

 

 488 total views,  1 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *