Proverite da li imate anksiozni poremećaj?

Svi mi se ponekad osećamo bezvoljno i depresivno, što je sasvim normalno. Važno je da se suočimo sa tom činjenicom umesto da stavljamo stvari pod tepih i glumimo lažan osećaj sreće. Anksiozni poremećaj je nešto što je sve češće prisutno posebno kod žena, mada ne mora da bude pravilo.

Svakodnevnica može ponekad da bude vrlo stresna usled balansiranja između privatnih i poslovnih obaveza. Pojedini psiholozi smatraju da taj stres čak može da bude i pozitivan ukoliko ga iskoristimo na pravi način. Anksioznost i stres nas teraju da se suočimo sa svojim strahovima. Ovo je tačno samo do određene granice, ali kada to postane svakodnevna teskoba potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Anksiozni poremećaj – koji su simptomi?

Simptome anksioznog poremećaja nije baš lako prepoznati, jer se oni razlikuju od osobe do osobe. Postoje ljudi koji imaju napade panike, kao i oni koji se bore sa raznim fobijama. Postoji više tipova anksioznih poremećaja, uključujući posttraumatski stresni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj kao i opsesivno-kompulzivni poremećaj. U nastavku teksta vam otkrivamo koji su to simptomi koji ukazuju na to da osoba pati od određenog anksioznog poremećaja.

Da li vam je tuđe mišljenje važno?

Osobe koje pate od nekog tipa anksioznog poremećaja su najčešće nesigurne, imaju manjak samopouzdanja i traže sigurnost u drugima. Takve osobe pre nego donesu neku važnu odluku tražiće mišljenje drugih pa čak i ako ih površno poznaju. S obzirom da će nailaziti na različita mišljenja to će ih još više pokolebati i dodatno će im urušiti samopouzdanje. Pre nego krenete da tražite mišljenje drugih, zastanite, zadubite se u najdalji kut svoje duše, jer odgovor se nalazi upravo tu. Ma koliko vam ovo delovalo nestvarno veoma je delotvorno. Pokušajte, nećete pogrešiti.

 

Anksiozni poremećaj i nesanica

Ljudi koji imaju problem sa anksioznim poremećajem najčešće imaju loš san ili se bore sa nesanicom. Svima nam se dešava da ponekad imamo nesanicu ili da loše spavamo, ali ukoliko je vaša nesanica hronična to je već zabrinjavajuće. Ako zbog nedostatka sna ne možete normalno da funkcionišete tokom dana, onda je najverovatnije u pitanju simptom anksioznog poremećaja. Takođe se može desiti da se često budite tokom noći što je još jedan od pokazatelja teskobe.

Nasuprot ovome postoje ljudi koji isuviše vremena provode spavajući. To takođe nije dobro, jer „bežanjem u san“ oni pokušavaju da se sklone od problema i postojeće situacije. Umesto toga suočite se sa problemom, naterajte sebe da se uhvatite u koštac sa njim. Dovoljno je da jednom izađete kao pobednik iz ove bitke, tako da će vam svaki sledeći put biti lakše.

Anksiozni poremaćaj i samoizolacija

Ljudi koji su skoloni anksioznim poremećajima, istovremeno su skloni povlačenju u sebe i izbegavanju društva. To se najčešće desi postepeno i neprimetno, jer osoba počinje da izbegava druženje sa prijateljima, odlazak na kafu kao i neke poslovne događaje ili proslave koje su joj nekada pričinjavale zadovoljstvo.

Svi imamo te faze kada nam nedostaje motiv za druženje ili kada nas preterani umor sputava u tome. Ako vam se to dešava povremeno nemojte se obeshrabriti. Ali ukoliko su takve situacije učestale i ako uvek tražite izgovor da se vidite sa drugima, vreme je da „porazgovarate sami sa sobom“ i vidite šta je to što vas sputava.

Jedan od simptoma anksioznih poremećaja je svakako odugovlačenje ili prokrastinacija. Ukoliko vam se dešava da odlažete obaveze samo sebi stvarate veću presiju. Čak i da ih ispunite pre zadatog roka, pomislite samo koliko dugo ste bili u grču ili pod stresom od same pomisli da treba da završite nešto. Zar nije bolje da napravite plan, isplanirate svoje vreme do detalja a zatim pristupite obavljanju zadataka.

Pokušajte samo jednom da funkcionišete na ovaj način, jednostavno naterajte sebe. Shvatićete koliko ćete se posle obavljenog zadatka osećati  lakše i lepše i svakako ćete biti ponosni na sebe. A to će vam dati podstrek da  i u nekoj narednoj situaciji određenu obavezu izvršite što pre.

 

Bol u mišićima kao pokazatelj anksioznosti

Kada je prisutan anksiozni poremećaj, gotovo je nemoguće da ne osećate bol u mišićima. Posebno su napeti mišići ramena i verovatno vam se dešavalo da „uhvatite“ sebe kako sedite sa podignutim ramenima. Napetost i stres dovode do toga da su vaši mišići stalno u grču a to dovodi do bola. U to ste se i sami sigurno mnogo puta uverili. Pokušajte uvek kada se setite da opustite ramena. U početku će vam trebati vremena, ali kada jednom osetite olakšanje i ovo vam pređe u naviku ceo organizam će vam biti zahvalan.

Osećate umor i kada za to nema razloga

Sasvim je normalno da osećamo umor nakon neke aktivnosti i tada je telu potreban odmor kako bi mogli dalje nesmetano da funkcionišemo. Međutim ukoliko se stalno osećate umorno bez nekog razloga to takođe može biti simptom koji ukazuje na anksiozni poremećaj. Tada se javlja osećaj teskobe, jer se organizam bori sa potisnutim stresom. Pomozite sebi tako što ćete napraviti toplu kupku i opustiti se u njoj.

Da biste otklonili umor i postali energičniji najpre treba realno da sagledate uzrok tog umora. Tek kada ustanovite da je umor usled nezadovoljstva i izbegavanja obaveza, možete preduzeti konkretne korake. Ne zaboravite da fizički rad oslobađa od napetosti. Sagledajte realno koliko i šta biste mogli da uradite, jednostavno naterajte sebe.

Pustite muziku, to će vam dati dodatni elan. Na taj način ćete svoj organizam dovesti u balans a vi ćete se osećati energičnije i zadovoljnije.

 

Teško dišete i imate ubrzan rad srca

Ovo su česte situacije kada su u pitanju anksiozni poremećaji. To su fizičke reakcije na stres i teskobu koju osećate. Verovatno vam se dešava da imate problem kratkog daha, tj. da ne možete da udahnete punim plućima, onoliko koliko biste hteli. Tada nastupa panika i srce počinje ubrzano da lupa. Umesto da se prepustite napadu panike i dozvolite strahu da vas parališe, preuzmite kormilo u svoje ruke.

Ono što biste trebali da uradite u takvim situacijama je da obratite pažnju na disanje. Udišite polako, malo zadržite dah a zatim ispustite vazduh. Da biste kontrolisano disali najlakše će vam biti da stavite ruku preko stomaka za početak, jer je to najlakši način da pratite disanje. Već nakon nekoliko udaha i izdaha moći ćete nesmetano da dišete punim plućima, a ubrzan rad srca će se smiriti.

Najčešća greška koju svi pravimo

Uvek kada dođemo u situaciju da imamo neki od ovih simptoma uplašimo se za svoje zdravlje i delujemo uglavnom na dva načina. Jedan od njih je potiskivanje svega što nam se dešava, smatrajući da je prolazno i uglavnom ne pričamo o tome. Drugi način je da postanemo preterano zabrinuti zbog svog zdravlja i onda uglavnom uradimo sve analize i „šetamo“ od ordinacije do ordinacije proveravajući zdravlje svakog organa pojedinačno. Naravno, da nema ništa loše u tome, čak je i pohvalno imati visoko razvijenu zdravstvenu kulturu. Problem nastaje kada umislimo da su u pitanju simptomi nekih ozbiljnih bolesti što dovodi do još većeg straha i panike. Tada se vrtimo u začaranom krugu iz koga ne vidimo izlaz i tonemo sve dublje.

Ukoliko imate neki od ovih simptoma potražite savet psihijatra, koristiće vam. Možda neće biti potrebna nikakva terapija, već će vam biti potreban neko ko vam uliva poverenje i ko će vas ohrabriti. To će vam mnogo značiti, ali ne smete zaboraviti da vam niko, ali baš niko ne može pomoći sve dok vi ne odlučite da pomognete sebi.

Ukoliko vam se dopao tekst, podelite ga sa prijateljima i poznanicima, jer vaše malo njima može značiti mnogo.

 1,404 total views,  1 views today