Mladi u Srbiji: Kako odleteti iz porodičnog gnezda i uploviti u samostalni život?

Specifičan fenomen kasnog i otežanog osamostaljivanja mladih je naročito karakterističan za naše podneblje, a počiva na više od jedne osnove. Splet dubokih emotivnih veza sa matičnom porodicom, patrijarhalnog vaspitanja i materijalne neizvesnosti čini da mladi u Srbiji kroz proces osamostaljivanja neretko prolaze nailazeći na brojne kočnice i preispitujući svoju odluku u vezi sa samostalnim životom. U želji da rasvetlimo ovaj društveni i kulturološki problem, kao i da pomognemo mladima da učine svoj put ka samostalnosti manje trnovitim, u tekstu koji sledi ćemo se baviti takoreći kamenjem spoticanja ka konačnoj zrelosti i načinima na koje se ono može uspešno zaobići.

Kako patrijarhalno vaspitanje utiče na proces osamostaljivanja mladog čoveka u Srbiji?

Naročito u manjim sredinama, dominantan princip vaspitavanja, koji mlade vodi kroz odrastanje ka zrelosti, počiva na patrijarhalnim osnovama. U kontekstu osamostaljivanja, jedan segment ovakvog obrasca vođenja porodičnog života pre svega se odnosi na ideju da muški potomak zapravo nikada ne napušta roditeljski dom. Koncept života u zajednici, koji podrazumeva suživot više generacija, mahom je težak zbog prilagođavanja rutina i navika, a pri tome mladi nemaju priliku da pokušaju da ostvare sve svoje potencijale. Iako ovakav stil života nekima može odgovarati, u većini slučajeva neće biti najbolje rešenje za perspektivne mlade ljude, koji bi mogli ostvariti mnogo više uspeha na svim poljima kada bi dobili priliku da se okušaju u potpuno samostalnom životu.

Kako prevazići strah od finansijske nesigurnosti?

Odlaganje osamostaljivanja mladih u Srbiji je u velikom broju slučajeva podstaknuto strahom povodom finansijske nesigurnosti i uopšte troškova samostalnog života. Mladima je prema tome neretko rešenje boravak u roditeljskom domu i nakon što počnu da zarađuju, pri čemu život u iznajmljenom stanu vide kao nepotreban trošak, a kupovinu nekretnine kao veliki zalogaj. Činjenica je, međutim, da samostalni život pre ide u prilog poboljšanju finansijske situacije no što je dovodi u rizik, pri čemu je samostalno organizovanje sopstvenih prihoda i rashoda samo jedan od faktora. Motivacija za ulaganje dodatnog truda u finansijski boljitak koju pruža samostalni život, a nakon obrazovanja jasne slike sopstvenih troškova i težnje ka višem životnom standardu, mahom dovodi i do boljih rezultata na ovom polju. Naročito ukoliko se odluče za život u nekom od većih gradova, te i nakon što steknu uvid u širok izbor ponuda za posao u Beogradu ili Novom Sadu, mladi će biti u situaciji da prigrle prilike koje se pred njima ukazuju i krenu u susret poslovnom napretku ili se odluče za dodatne angažmane.

Kako emotivni faktor odlaže osamostaljenje?

O snažnim porodičnim vezama koji su karakteristični za naše podneblje možemo govoriti sa ponosom, dok sa druge strane ipak treba imati na umu da ljubav znači i razmišljanje o najboljim interesima voljene osobe. Tendencija roditelja da posmatraju svoju decu kao decu, a njihov odlazak iz porodičnog gnezda kao srceparajuć trenutak pre no kao napredak, često usporava osamostaljivanje mladih. S druge strane, možemo govoriti i o bojazni mladih povodom slabljenja emotivnih veza sa matičnom porodicom. Ovaj strah je jasno neosnovan, budući da moderne tehnologije danas komunikaciju čine više no jednostavnom, a vreme koje samostalni mladi ljudi provode sa roditeljima u toku vikenda i slobodnog vremena kvallitetnije i sadržajnije, te možemo govoriti samo o osnaživanju porodičnih veza na ovaj način.

Koji su benefiti samostalnog života?

Sloboda koju donosi samostalan život je nesumnjivo najveći njegov benefit i njenu vrednost ne možemo u potpunosti spoznati pre no što je zaista iskusimo. Nakon konačnog osamostaljenja, mlada osoba sama organizuje svoje dnevne rutine i prati sopstvene potrebe u smislu nabavki, organizacije prostora, aktivnosti i poslovnih obaveza. Pored toga što komfor koji ovakav stil života predstavlja nesumnjivo najznačajniji argument koji ide u prilog ovom životnom koraku, ovo je ujedno i način na koji se stiču veštine i svest o odgovornosti koja je potrebna za naredne faze života i zrelosti.

Iako neosporno prisutan u našem društvu, problem kasnog osamostaljenja mladih u Srbiji poslednih godina pokazuje tendenciju da jenjava, što je posledica savremenog stila života modernog mladog čoveka, koji se teško uklapa među zidove roditeljskog doma. Kada govorimo o osamostaljivanju, pre svega govorimo o ispunjavanju potencijala perspektivnih mladih osoba na kojima počiva budućnost, te je veoma važno podsticati ih da otvore vrata novog životnog poglavlja i u potpunosti prigrle izazove i benefite koje samostalni život pred njih postavlja.

 8,807 total views,  1 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *