Andrićev esej „Mostovi“ predstavlja suštinu njegovog celokupnog stvaralaštva. Ovo delo iako kratko može da se nađe u mnogim Andrićevim zbirkama uz njegove kritike, eseje i kraće priče. Čitav opus Andrićevih dela ima motiv mostova.

Mostovi – motiv u Andrićevim delima

Mostovi su čest motiv u Andrićevim delima. Predstavljaju večiti simbol koji spaja dve strane. Bez obzira da li su u pitanju obale, ljudi, gradovi, države, mostovi su im poveznica. Istovremeno, mostovi su stalna Andrićeva inspiracija i oni predstavljaju vezu između vremena i generacija.

Mostovi u Andrićevim delima imaju simboliku jednakosti među ljudima. Zapravo, pisac na taj način pokušava da čitaocu dočara koliko smo zapravo svi isti. Svi imamo iste želje, htenja, potrebe i ciljeve. Pokušava da dočara da su svi ljudi u suštini jedno.

Andrićeva dela poput „Na drini ćuprija“, „Most na Žepi“ pa čak i esej „Mostovi“ predstavljaju simboliku kojom nam pisac dočarava sopstvenu naklonost prema mostovima, kao poveznicom između svega tokom života.

Vrlo vešto i slikovito nam pokazuje šta mostovi predstavljaju za njega koju veličinu i simboliku imaju. Istovremeno, sve razlike koje postoje među ljudima Andrić je povezivao sa mostovima. Zapravo, mostovi su u centru zbivanja u njegovim delima, jer baš na mostovima su se dešavali razni veoma važni događaji. Na njima su se spajali ljudi, sklapali dogovori, te s toga oni imaju poseban značaj u Andrićevom umetničkom stvaralaštvu.

Mostovi se grade sa ciljem da spajaju

U svom delu Mostovi, pisac nam prezentuje svoja razmišljanja o simbolici mosta. Na taj način nam približava njegovo značenje kako bi čitalac  mogao bolje da razume njegovu simboliku. To je uočljivo već u prvom pasusu-

„Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, jer opštiji, od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo.“

Pisac mostove doživljava na vrlo specifičan način. Oni su za njega važniji od kuća, svetiji od hramova. Baš u tome pronalazimo simboliku jer nam ukazuje na to da upravo mostovi spajaju ljude bez obzora na stalež, na društveni status, bez obzira na veru i naciju.

Smatra da su mostovi podignuti sa ciljem da spajaju. Za razliku od drugih objekata koji se razlikuju po svojoj nameni, mostovi su svi isti u tom pogledu. Oni i postoje da bi ljudi mogli poći, preći i stići tamo gde su naumili.

Doživljaji sa mostova se večno pamte

Na mostovima ne postoji ništa što je tajno, bez obzira što svaki od njih možda ima neku svoju priču. Mostovi su javne građevine dostupne svima. Nisu pravljeni za jedan naraštaj, već za generacije i generacije ljudi koji će tuda proći. Za razliku od drugih građevina, mostovi su specifični i po tome što povezuju dve strane tako da veza koja postoji među njima je neraskidiva.

Ne zaboravimo da se mnogi mitovi i legende vezuju upravo za mostove, čime oni još više dobijaju na značaju. Širom sveta ljudi imaju uspomene koje ih vezuju za mostove. Tako u romanu „Na Drini ćuprija“, karakteristično je da deca svoje igre povezuju sa mostom.

Nasuprot njima mladi mostove vezuju za ljubavnu čežnju ili sklapanje braka, dok stariji najčešće sklapaju poslove na mostovima. Svaka generacija ima nešto sebi svojstveno što ih vezuje za mostove. A najčešće su to situacije i doživljaji koji se večno pamte.

Mostovi su simbol ljudske snage

Pisac mostove predstavlja kao simbol ljudske snage, prevlašću nad prirodom kao i snalažljivošću. Zapravo, reka idući svojim tokom stvara dve obale, ali čovek je vođen potrebama i željom uspeo da savlada prepreke gradeći mostove. Na taj način čovek živi i razvija se zajedno sa mostom.

Ustvari, čovek stvara most u želji da napreduje, da unapredi i poboljša svoj život. Stvara ga iz potrebe da se poveže sa drugim ljudima i sa čitavim svetom.

„Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.“

Andrić nam saopštava svoju misao da čovek ustvari živi sa nadom da negde postoji bolje mesto, a da upravo iz te nade i ogromno želje da se poveže sa tim „boljim“ nastaju mostovi.

Upravo ovde se ogleda simbolika – most kao sredstvo da se stigne do cilja. Most kao etapa u traganju za smislom života i bitisanja na ovom svetu. I vrlo simbolično opisano da taj smisao bitisanja možda leži negde tamo „na drugoj strani“ obale.

Ova Andrićeva misao je nešto što čitaoca svakako navodi na razmišljanje, preispitivanje i podstiče sopstvenu želju za razmišljanjem u tom pravcu.

A, to se možda najbolje ogleda u sledećem pasusu

„Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane.“

Mostovi su poveznica među različitim ljudima

Činjenica da gde god se pisac kretao bilo fizički bilo mislima, mostovi su uvek bili prisutni. Počev od onih u Sarajevu na Miljacki, preko drvenih mostova u Švajcarskoj pa do kamenih mostova u Španiji. Mostovi u Rimu, u Turskoj i svi drugi mostovi stoje i traju.

Isto tako se grade novi mostovi koji prema Andrićevom mišljenju nesumnjivo predstavljaju čovekovu težnju da se poveže sa drugima. I ne samo težnju za povezivanjem, već i čežnju zbog podela.

Pisac smatra da su svi ljudi ravnopravni i da svi zaslužuju isto. A upravo su mostovi nešto što povezuje ljude različitog staleža, vere, nacije, statusa. Mostovi nesumnjivo predstavljaju neraskidivu poveznicu među različitim ljudima.

Ukratko o autoru

Ivo Andrić je rođen 1892.godine, nadomak Travnika u Bosni. Kako se sa porodicom često selio, živeo je i u Višegradu i u Sarajevu gde je završio gimnaziju. Studije je završio u Gracu. Bio je veliki pesnik, romanopisac, esejist i novelist. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost. Upokojio se 1975.godine. Njegova dela i dalje žive i sve su traženija među mladim naraštajima.

 23,519 total views,  6 views today