Sastavi iz književnosti – primeri i ideje
Sastavi iz književnosti neretko školarcima zadaju muke. Da li zbog nerazumevanja književnog dela, nedostatka motivacije za pisanje ili nedostatka trenutne inspiracije? Kako bismo vam olakšali školske muke u nastavku teksta vam donosimo tri sastava koji bi mogli da vam posluže kao smernice. Lik Marka Kraljevića, tragedija i herojstvo majke Jugovića kao i slobodarski duh boja na Mišaru, su samo neke književne teme koje će vam pomoći da se raspišete i da svoje umeće prenesete na papir.
Ukoliko i dalje imate nedoumice kako napisati sastav, naš savet je čitajte, čitajte i samo čitajte.
Sastavi iz književnosti – Marko Kraljević
Lik Marka Kraljevića u narodnim pesmama
Nema tog deteta koje nije čulo za Marka Kraljevića, najvećeg junaka naših narodnih epskih pesama. Još od malih nogu slušamo priče o njegovoj nadljudskoj snazi, vernom konju Šarcu i teškom topuzu od šezdeset otoka. Međutim, kada smo u školi počeli detaljnije da čitamo ove pesme, shvatio sam da Marko nije samo običan junak iz bajke, već mnogo više od toga. On je lik koji u sebi nosi sve vrline, ali i mane običnog čoveka.
Ono što me najviše fascinira kod Marka jeste njegova neverovatna snaga. Narodni pevač ga opisuje kao džina koji pije vino iz ogromnih čutura, a njegov konj Šarac mu nije samo prevozno sredstvo, već najbolji prijatelj sa kojim deli i piće i tugu. Ipak, Marko svoju snagu retko koristi da bi se hvalio. On je pre svega zaštitnik sirotinje i slabašne raje. U vremenima kada je naš narod patio pod tuđom vlašću, Marko je bio onaj koji donosi pravdu. Rušio je turske kule, ukidao nepravedne poreze i branio one koji sami nisu mogli da se odbrane.
Sa druge strane, Marko mi se dopada jer nije savršen i bezgrešan. On ima i svoje ljudske slabosti. Ponekad je tvrdoglav, brzo plane, voli da popije i zna da bude prek. Često se inati, pa čak i pred turskim sultanom ore careve drumove iz inata. Ali, uvek na kraju pokaže da ima veliko i pravedno srce. Posebno je dirljiva njegova ljubav i poštovanje prema majci Jevrosimi. Marko je sluša, ceni njene savete i pred njom skida junački oklop, pokazujući da je porodica važnija od svake slave. Majka ga uči da je bolje izgubiti glavu nego ogrešiti dušu. Marko se te pouke drži, makar morao da sudi po pravdi Boga istinitoga i protiv svog oca.
Kroz lik Marka Kraljevića narodni pevač je stvorio junaka koji je našem narodu davao nadu u teškim vremenima. On nas uči da treba da budemo hrabri, da branimo slabije od sebe. Da uvek biramo pravdu, čak i kada je to teško. Zbog svega toga, Marko je ostao besmrtan i uvek će biti moj omiljeni junak iz narodne književnosti.
Sastavi iz književnosti – Majka Jugovića
Tragedija i herojstvo Majke Jugovića
Kosovski boj je ostavio dubok i neizbrisiv trag u našoj istoriji i narodnoj književnosti, a pesma „Smrt majke Jugovića“ svedoči o najvećem stradanju koje jedna porodica može da doživi. Kroz lik ove bezimene majke, narodni pevač nije opisao samo istorijsku tragediju, već je stvorio vanvremenski spomenik majčinskoj ljubavi, ponosu i nadljudskoj snazi.
Njeno herojstvo se ogleda u neverovatnoj izdržljivosti i dostojanstvu. Kada od Boga dobija sokolove oči i labudova krila, ona ne leti na Kosovo polje da bi ratovala. Vođena majčinskim instinktom traži svoju porodicu. Tamo zatiče stravičan prizor, tela svog muža Jug-Bogdana i devetorice sinova. Svako ljudsko srce bi puklo na licu mesta, ali ona svesno kameni svoj bol. Majka ne plače pred neprijateljem, niti pred nemilosrdnom sudbinom. Njene suze ne teku čak ni kada se vrati u dvor i suoči sa lelekom svojih devet snaha. Ta tišina i nemi jad predstavljaju vrhunac njene unutrašnje snage. Ona pati duboko u sebi, ponosna na junaštvo svojih sinova koji su dali živote za slobodu.
Međutim, njena tragedija leži u činjenici da je ona ipak samo ljudsko biće od krvi i mesa, a ne od kamena. Narodni pevač nas kroz dramatične scene postepeno vodi ka njenom slomu. Kada u gluvo doba noći začuje vrisak konja njenog najmlađeg sina Damjana, ona pokušava da pobegne od surove stvarnosti pitajući da li je konj gladan ili žedan. Najpotresniji trenutak i vrhunac njene patnje dešava se sledećeg jutra, kada joj gavrani u krilo spuštaju odsečenu ruku njenog Damjana. Držeći tu ruku, koju naziva „zelenom jabukom“, u njoj se budi lavina uspomena na detinjstvo njene dece, na dane kada ih je povijala i podizala. U tom momentu, preveliki duševni bol prelazi sve granice izdržljivosti i pretvara se u fizičku smrt. Njeno srce doslovno prepukne od tuge.
Na samom kraju pesme, u Majci Jugovića pobeđuje majka, a ne hladni heroj. Ona nije mogla da preživi gubitak celog svog sveta. Njena smrt nije poraz, već dokaz da je njena ljubav prema sinovima bila veća od života. Lik Majke Jugovića nas uči šta znači istinska žrtva, dostojanstvo u najvećoj nesreći i ljubav koja ne prestaje čak ni kada se ugasi i poslednja iskra života.
Sastavi iz književnosti – Boj na Mišaru
Slobodarski duh u pesmi „Boj na Mišaru“
Sloboda je kroz čitavu našu istoriju bila najskuplja reč, a Prvi srpski ustanak predstavlja momenat kada je ta reč pretvorena u opštenarodni pokret za oslobođenje. Jedan od najlepših i najvažnijih spomenika toj borbi jeste epska pesma „Boj na Mišaru.“ Spevao ju je slepi guslar Filip Višnjić. Kroz sudbonosni dijalog turske plemkinje i dva crna gavrana, u ovoj pesmi je na jedinstven način ovekovečen nesalomivi slobodarski duh srpskog naroda koji više nije želeo da robuje.
Ono što ovu pesmu čini posebnom jeste činjenica da o slobodarskom duhu ustanika saznajemo iz ugla neprijatelja. Kulinova kada, uljuljkana u bogatstvo i svesna dotadašnje moći Otomanske imperije, očekuje vesti o lakom gušenju bune i seči srpskih knezova. Međutim, odgovori gavranova donose surovo otrežnjenje. Oni ne govore samo o pukom porazu turske vojske, već o rađanju jedne nove, nezaustavljive sile. Srpska raja, koja je pet vekova trpela nepravdu i zulum, više nije bila uplašena gomila, već organizovana i odlučna vojska predvođena Karađorđem. Slobodarski duh je od običnih seljaka i težaka stvorio junake sposobne da poraze najumnije i najhrabrije turske vojskovođe.
Ključna poruka pesme i vrhunac tog slobodarskog zanosa sažeti su u rečima koje gavrani upućuju očajnoj kadi: „Rani sina, pak šalji na vojsku, Srbija se umirit ne može!“ Ove reči nisu samo obaveštenje o porazu, već istorijska opomena. One govore da je želja za slobodom postala toliko jaka da je nikakva sila, pa ni pretnja smrću, više ne može ugasiti. To je svest naroda koji je shvatio da je bolje poginuti u borbi za dostojanstvo nego živeti na kolenima. Taj zanos se u pesmi oseća poput vihora koji ruši sve prepreke pred sobom, brišući dotadašnji strah pred moćnim osvajačem.
Na kraju, pesma „Boj na Mišaru“ nas uči da slobodu ne donose samo oružje i brojnost, već jedinstvo i čvrsta volja. Trijumf na Mišaru postao je simbol pobede pravde nad zulumom. Istovremeno je i dokaz da je slobodarski duh naroda nepobediv kada se pokrene. Zato ova pesma i danas živi kao svedočanstvo o našim precima koji su nam svojom hrabrošću utrli put u slobodu.
