Sestre – priča za decu – „Uživaj dok si dete“

Ana i Tanja su sestre. Ana je nekoliko godina starija od Tanje. Obe su veoma lepe, poslušne i ambiciozne. Vredne i odgovorne u svakom pogledu. Anina kosa je crna, ravna i nežna kao svila. Ispod šiškica proviruju krupne, tamne oči. Tanja ima lepu crnu, kovrdžavu kosu i oči kao sestra. No, za razliku od nje, Tanja ima pogled preplašene srne.

Slobodno vreme provode zajedno, dele tajne i uvek su tu jedna za drugu. Ono što ih bitno razlikuje je različit pogled na svet. Dok Ana uživa u svakom trenutku, dok pokazuje neizmernu zahvalnost za sve što je okružuje, za Tanju su to stvari koje se podrazumevaju i koje je ne čine posebno srećnom. Tanja je najčešće neraspoložena, tužna i nezadovoljna bez ikakvog razloga.Ma koliko se drugi divili Tanjinoj lepoti i loknama koje uokviruju nežno dečje lice, njoj to ne predstavlja ništa. Ona bi volela da ima pravu kosu, nerviraju je lokne i nije joj jasno kako bi nekome mogle uopšte da se dopadaju. Sve pohvale i nagrade dobijene u školi i van nje, za Tanju su nešto što se podrazumeva.

I nije neki uspeh – kratko bi prokomentarisala.

Odavala je utisak nadmene i uobražene devojčice, ali je jedino Ana znala pravu istinu. Tanja nije bila ni ohola ni gorda, već je imala nizak nivo samopoštovanja. Uvek je omalovažavala svoj uspeh, dok je na uspeh drugih gledala sa oduševljenjem.

-Moraš naučiti da ceniš sebe – govorila joj je Ana. Da bi istinski uživala u životu najpre moraš voleti sebe.

Pa, valjda volim, kratko je odgovorila Tanja. Između „valjda volim“ i „volim“ postojala je bitna razlika. Ana se na sve načine trudila da ohrabri mlađu sestru, ali Tanja bi se samo na trenutak promenila, a zatim bi sve bilo kao i pre. Uvek joj se činilo da neko drugi ima nešto bolje od nje, poredila je sebe sa ostalima i to joj je još više narušavalo samopoštovanje.

Najveći uzrok nezadovoljstva je u poređenju sa drugima – govorila joj je Ana.

Tanju su ove reči prenule i počela je da razmišlja o njihovom značenju. „Ana je bila u pravu. Zašto bih se poredila sa bilo kim, kada sam ličnost za sebe?“, razmišljala je. Volela je stariju sestru neizmerno, ali ponekad bi se nervirala slušajući njene dobronamerne savete. „Ako si starija ne znači da si pametnija“, drznula bi se kada joj se učini da Ana preteruje. Znala je Tanja da su svi ti saveti dobronamerni, ali nije baš svaki put imala želju da je sluša. A ni strpljenja.

Različite smo, pa šta? – besno bi komentarisala. U takvim momentima Ana bi joj prilazila, nežno je grlila i ljubila okice preplašene srne. Onako kako samo sestra ume da grli. Nesebično i od srca. Tada bi iz krupnih lepih okica skliznula suzica i Tanja bi kroz jecaj prošaputala – Oprosti seko, volim te najviše na svetu! – Naravno, sestra nije ni zamerala. A i kako bi? Ona je samo imala želju da svoju malenu Tanju vidi uvek nasmejanu i veselu.

Prolazili su dani, meseci, godine… Tanja je rasla i sazrevala.

Vremenom se sve više poistovećivala sa starijom sestrom, a ipak ostala svoja. Shvatila je da se ne podrazumeva baš sve kako je ona mislila kao mala. Shvatila je da je zahvalnost najuzvišenije osećanje. „Neki ljudi nemaju šta da jedu, dok ja mogu da biram“, razmišljala je. „Nemaju topli krevet i nikoga da im poželi laku noć. Neko je bolestan, neko ne može da hoda, da čuje, da vidi, a ja sve to mogu. O, Bože kako sam bila nezahvalna! Oprosti mi!“, molila je kad je niko ne čuje. Plakala je. Suzice su pročišćavale maleno dečje srce. Te suze su bile iskrene. Suze pokajanja. Isplakala je svu svoju nezahvalnost, nedostatak samopoštovanja. Isplakala je svu svoju bol.

Ana je bila neizmerno srećna, gledajući svoju mlađu sestru koja je blistala. Od tužnog i nezadovoljnog deteta, Tanja je izrasla u devojčicu koja je volela sebe i sve oko sebe. Zahvalna svakog trenutka na svemu što joj je dato. Sa osmehom na usnama i toplim srcem punim zahvalnosti Tanja je hrabro koračala kroz život.

Mama, ponosna na svoje crnooke anđele i beskrajno zahvalna Bogu za sve. Bodri ih, pomaže i moli se za njih. Srećna što je u njih utkala neraskidivu nit koja će ih čvrsto vezivati i onda kada mama bude na nebu. Zauvek.

Autor: Slavica Bijelić

Uživaj dok si dete, Sirin izdavaštvo,2015.godina

 3,880 total views,  1 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *