Ujka Vanja – A.P.Čehov, analiza i prepričavanje

Ujka Vanja je drama Antona Pavloviča Čehova. Po svom žanru u pitanju je tragikomedija. U drami “Ujka Vanja” priču  ne gradi  radnja, već psihoanaliza karaktera. Ona se ogleda kroz dijalog i monolog  likova, kao i kroz njihove postupke.

Književna analiza dela

Vrsta dela: Drama

Vreme radnje: Kraj 19. veka

Mesto radnje: Ruska provincija, letnjikovac

Tema dela: Međuljudski odnosi između skupine ljudi koja se nalazi u letnjikovcu na selu i njihovo nezadovoljstvo bez želje da promene bilo šta.

Ideja dela: U stalnoj borbi za boljim životom važno je da prvo pobedimo sami sebe

Ukratko o delu Ujka Vanja – prepričavanje

Likovi su u svojoj priči statični  i melanholični. Istovremeno su nesposobni za bilo kakvu akciju i nisu spremni za promenu. Svi likovi su nesretni, svako na svoj način. Njihovo nezadovoljstvo je različito, bilo da je u pitanju status, položaj, ljubav ili egzistencija. Samim tim takva je i stmosfera u delu Ujka Vanja.

Radnja se odvija u letnjikovcu u selu koje se nalazi  u zabiti Rusije. Svi likovi preživljavaju otuđenost od sveta. A u tome se ogleda i njihova otuđenost od stvarnog života. Oni ne žive već preživljavaju iz dana u dan, čekajući smrt kao prirodan sled događaja.

Zajedničko za sve likove u delu Ujka Vanja je da su svi letargični a svako od njih se pomirio sa svojom sudbinom. Smatraju da je promena teška i neizvesna, tako da se ne usuđuju bilo šta da menjaju u svom životu. Bez obzira što promene mogu da budu i nosioci nečeg lepog, oni su ipak suviše inertni i nemaju želju za bilo kakvom promenom.

Uzrok  patnje svih muškaraca je Jelena.

Ona je prvenstveno uzrok patnje svog muža koji je nezadovoljan svojim životom. Svoju frustraciju ispoljava na taj način što je osion i grub prema ženi, koja je znatno mlađa od njega.

Doktor Astrov je privučen Jeleninom lepotom, ali on nju doživljava samo kao objekat. Od nje traži samo ono što i sam može da joj pruži, a to je strast i zadovoljenje požude. Jelena, ne pristaje želeći da bude verna mužu. Ona u njemu čak ne vidi alkoholičara, već čoveka estetu koji brine o šumama, o drveću, uopšte o očuvanju prirode.

Ujka Vanja je takođe zaljubljen u Jelenu. S obzirom da mu Jelena ne uzvraća ljubav, to kod njega samo pospešuje nezadovoljstvo koje oseća prema drugim aspektima svog života. Mada umesto da uradi nešto od svog života Ujka Vanja se mislima vraća u prošlost, žaleći što nije Jeleni iskazao ljubav pre nego se udala za njegovog zeta. Odnosno, mislima se vraća u vreme u kom je Jelena bila drugarica njegove pokojne sestre.

Jelena je duboko nesretna ali uspešno odoleva svakoj od tih ljubavi. Ona je ubeđena da je osuđena na patnju koju ne može da promeni baš ništa.

U delu Ujka Vanja svi likovi su neka vrsta intelektualaca: doktori, umetnici, muzičari, profesori. Oni zapravo predstavljaju inteligenciju unutar provincija u kojoj se nalaze. Svi imaju potencijal da budu uspešni, ali niko od njih se nije ostvario.

Čehov svojom dramom ne želi da nam prikaže život kakav bi trebao da bude i da nam daje savete. Ne želi da izmišlja lepe poruke. On bez ulepšavanja prikazuje stvari baš onakvima kakve jesu. Namera pisca je realnost bez ikakve poruke i bez iskrivljene slike.

Ujka Vanja je drama u  četiri čina.

Započinje dolaskom profesora Jakova i njegove mlade supruge Jelene u letnjikovac.  Njihov dolazak je uzburkao svakodnevicu ostalih članova. Drama se završava njihovim odlaskom i vraćanjem života u normalu. Radnja započinje za stolom pred kućom gde upoznajemo likove u porodične atmosferi.

Likovi u delu Ujka Vanja

Serebrjakov je profesor umetnosti u penziji ali on čak nije bio uspešan ni dok je bio profesor. Nije imao mnogo učenika. Odlazak u penziju teško doživljava i pokušava da se bavi pisanjem.  Mada se ni u tome ne pronalazi.

Tokom svog akademskog života novac mu je stizao iz letnjikovca, kako bi mu podigao kvalitet života. Novac mu je slao ženin muž (Vanja), verujući da je on uspešan intelektualac koji će vremenom i njega proslaviti.

Nakon što mu je prva supruga umrla, on je oženio mnogo mlađu ženu Jelenu Andrejevnu, koja tek sada ima 27 godina. Sa prvom ženom profesor umetnosti ima kćer Sofiju.

 Ivan Perovič – Vojnicki koga zovu Vanja, je brat Serebrjakove pokojne supruge. On održava letnjikovac. Svom zetu Serebrjakovu je stalno slao novac smatrajući da se on bavi nekim veoma važnim poslom.  S obzirom da piše knjigu verovao je da će ga knjiga jednog dana proslaviti.  Međutim, kada je shvatio da se njegov zet uopšte ne razume umetnost kojom se bavi i da nikad neće postići ništa značajno u životu kako je Vanja od njega očekivao bio jako razočaran.

Na samom početku drame Vanja se žali kako mu je život promenjen od kad je profesor došao u letnjikovac. Ustvari, on ga je izbacio iz njegove dnevne kolotečine, tako da mu se sad život svodi na spavanje  i hranu.

Odnosi između članova u porodici na letnjikovcu su vrlo zategnuti i netrpeljivi.

Jelena veoma dobro primećuje i oseća lošu situaciju. I ona je duboko nesrećna, ali nije spremna na bilo kakve promene. U kući vlada neprijateljska atmosfera. Svi su nervozni, napeti i ne podnose se. Takva atmosfera počinje da prelazi na  Jelenu.

Serebrjakov je prikazan kao izuzetno zavidan čovek. Posebno je zavidan na tuđi uspeh i na tuđu mladost.  On je veoma sujetan i trudi se da bude u centru pažnje. Navikao je na titulu profesora, na rad na Univerzitetu i na slavu koju mu ta titula donosi.  Njemu ni slučajno ne odgovara pozicija u penziji. Kod njega je evidentan samo prividan uspeh.

Ne uspeva da se izrazi ni kroz pisanje, tako da svoju ogorčenost ispoljava na taj način što maltretira sve druge oko sebe.  Stalno zahteva pažnju, ali jedina koja se u svemu trudi da mu udovolji je njegova supruga.

Serebrjakova ova ćerka Sonja je ravnodušna prema ocu. Ona je zapravo izgubila svo poštovanje prema njemu, tako da je zajedno sa tim poštovanjem izgubila i ljubav prema njemu.  Vremenom ona sve više počinje da ga prezire, a to se donekle graniči sa mržnjom. Sonja je u delu Ujka Vanja nesrećno zaljubljena od doktora Mihaila Lavoviča Astrova. Pokušava na suptilan način da sazna da li i on gaji osećanja prema njoj.

Ne usuđuje se da mu prizna svoju ljubav.

Svesna je da nije lepa i da su veoma male šanse da se kao takva svidi Astrovu. Mada, svaki put se iznova razočara kada shvati da on uopšte nije zainteresovan ne samo za nju već za bilo koju ženu.

Astrov je doktor koji već 10 godina živi tu. Prerano je ostario i izgubio je želju za životom. Postoje alkoholičar a na piće gleda kao na jedini način da prihvati vreme i da dočeka smrt. Za njega je karakteristično da nema ni strasti ni ljubavi prema bilo čemu sem prema drveću i šumama, koje pokušava da zaštiti.

Smatra da je za njega sve prekasno. On ni u čemu ne vidi vrednost i smisao života.  Zainteresovan je za Serebrjakovu ženu Jelenu. On u njoj ne vidi ženu, već samo lepotu. Predlagao joj je ljubavni sastanak do koga nikad nije došlo. Koliko god da je on bio privlačan Jeleni, ona je želela da ostane verna mužu.

Razgovor o doktoru Astrovu zbližava Jelenu i ćerku njenog muža, Sonju. Sonja nije volela svoju pomajku i nije htela sa njom da razgovara. Međutim, ovde dolazi do momenta kada ona priznaje svojoj maćehi da je zaljubljena u doktora.  Jelena joj to odobrava, smatrajući da je on retka vrsta ljudi, tvrdeći da nije slučajno što je baš zaljubljena u njega. S obzirom da se doktor zalaže za prirodu, ove dve žene to smatraju u velikom vrlinom.  Čak i ne obraćaju pažnju na to što što je ono alkoholičar. Akcenat stavljaju na njegovu ljubav prema prirodi.

Nakon ovakvog njihovog razgovora, Jelena i Sonja se mire. Obe su srećne što su dobile priliku za to.

Vrhunac drame događa se kada profesor objavi kako će  prodat letnjikovac.

S obzirom da je pohlepan i da mu treba novac uopšte ga ne zanima što će prodajom njegova ćerka Sonja i Vanja ostati bez krova nad glavom.

Vanja je preneražen očekujući promenu koja će ga zadesiti. On za sebe smatra da je starac od 47 godina, čiji je život uzaludno prošao. On ne zna kud bi sa sobom ukoliko se letnjikovac proda. On zapravo ne zna šta želi, ni za šta bi se borio. On je čovek bez ikakvog cilja. Dodatno ga obeshrabljuje Astrov, koji tvrdi da je život za sve njih prošao i da više ne može da postane bolji. Sve što im predstoji je samo puko preživljavanje do smrti.

S obzirom da je utučen i besan zbog te sebične odluke, Vanja povlači pištolj i puca na profesora. Na sreću ne pogađa ga, jer nije sposoban da izvrši ubistvo čak ni čoveka koga mrzi.

Vrhunac drame se dešava onda kada profesor ne uspeva da proda imanje.  Vanja ne prolazi smisao života, Sonja gubi svako interesovanje za život zato što joj nije uzvraćena ljubav od Astrova.

Drama se završava tako što Jelena i Serebrjakov odlaze iz letnjikovca. Njihov život se na taj način vraća u normalu, a istovremeno se normalizuje Vanjin i Sanjin život.  Oni ustvari samo žele da se vrate u kolotečinu u kojoj oboje obavljaju svoje svakodnevne poslove. Smatraju da će se napokon odmoriti, a ustvari aludirajući da taj odmor koji oni prizeljkuju je smrt.

Likovi u romanu Ujka Vanja: Ivan Petrovič – Vojnicki, Aleksandar Vladimirovič Serebrjakov, Jelena Andrejevna, Mihail Lavovič Astrov, Sofija Aleksejevna

Analiza likova u delu Ujka Vanja

Ivan Petrovič – Vojnicki

Vojnicki je jedan od glavnih likova ove drame ima slične karakteristike kao i ostali likovi.  Bez obzira što ima 47 godina, on za sebe smatra da je veoma ostario. Ne zna gde bi krenuo dalje kroz život. Plaši se vremena koje dolazi i koje ga deli od smrti. Nezadovoljan je svojim životom, čak ga i mrzi. Ne zna kako da ga promeni. On ustvari i nema volju za bilo kakvu promenu. Smatra da je njegov život promašen, jer je celog života verovao u čoveka koji ga je na kraju izneverio.

Celog života je radio posao koji ne voli i na taj način je izgubio najbolje godine života. On je to radio smatrajući da na taj način pomaže naučniku da bi se ostvario i da bi nešto napravio od svog života. Shvatio je da je prevaren. Shvatio je da taj naučnik nije ništa više nego prosečan, možda i ispod proseka. Za njega život gubi  smisao. On shvata da njegov život nikad nije ni imao smisla.

Vojnicki je zaljubljen u mladu suprugu svog bivšeg zeta, Jelenu.

To joj stalno napominje u nadi da će mu ona uzvratiti osećanja. Međutim, kada biva odbijen on apsolutno ništa ne čini kako bi promenio tu situaciju. Jedino se produbljuje njegov besmisao i agonija života. Kada čuje da će letnjikovac da se prodao novonastalu priliku za promenom žestoko odbacuje.  Spreman je da učini bilo šta da ne dođe do promene.

Vanja ne podnosi promene, jer za svaku promenu smatra da je izuzetno teška. Za njega je čak veoma teška bila i promena kao što je dolazak zeta i njegove supruge u goste. Na taj način njegov život je izbačen iz koloseka i on je zbog toga nesrećan.

Aleksandar Vladimirovič Serebrjakov

Serebrjakov je tužni starac koji još uvek drugima pokušava da nametne ostatke svoje prividne veličine. Vrlo je ohol i gramziv. Otuda i potiče njegova ideja da proda letnjikovac u kome mu  žive ćerka i brat od pokojne žene. U stanju je da svoju volju nameće svima, očekujući da uvek bude u centru pažnje. Svojom najvećom kaznom smatra odlazak u penziju. Veruje da je time izgubio status koji mu je donosio prividno slavu. On je zapravo lik koji unosi nemir među sve ostale likove drame.

On je glavni negativac u ovoj drami. Uspešno svima zagorčava život počev od svoje žene koja u njemu nije dobila supruga, već je postala sluškinja. Zatim prema ćerki koja je apsolutno ravnodušna prema ocu.

Jelena Andrejevna

Jelena je centralni ženske likove drame. Udata je za starog profesora i ako ima tek 27 godina. Za sebe kaže da se udala iz ljubavi, mada je ta ljubav bila prevara. Obmanuo ju je profesorovljev intelekt i slava. Vremenom postaje svesna da su i jedno i drugo bili privid i laž. S obzirom da je lepa privlačna i drugim muškarcima, imala je mnogo prilika da bude sa mnogima od njih. Čak i da promeni svoj život. Međutim, ona ih sve odbija, želeći da ostane verna mužu.

I  nju kao i sve ostale likove prati melanholija i nesposobnost da promeni svoju sudbinu. Njena racionalna strana joj govori da se pomiri sa životom kakav jeste i ona upravo to i radi. Smatra da je njen život patnja i da je veoma nesretna, ali se pomirila sa tom nesrećom.

Mihail Lavovič Astrov

Astrov je još jedan lik koji je prerano ostario. On već 10 godina živi u provinciji i radi kao doktor.  Isto toliko traje njegovo propadanje. Jedinu utehu u svom životu pronalazi u alkoholu. Zaključio je da ga ništa više ne interesuje i da nema ljubavi ni prema poslu, ni za žene.  Jedino prema prema čemu je strastven to su stabla drveća i šume. On sadi drveće i nastoji da zaštiti šume koje su u opasnosti. Primetio je Jelenu i sa njom je želeo da ostvari vezu, ali njega ne zanima ljubav već samo strast. U Jeleni vidi objekat lepote i potencijalne žudnje.

Pomiren je sa monotonijom. Smatra da mu ništa više ne predstoji osim smrti. Ne nada se bilo čemu i smatra da bi svi trebali da prihvate takav stav u svom životu.

Ukratko o piscu:

Anton Pavlovič Čehov je rođen 1860 godine u Rusiji.  Smatra se najznačajnijim ruskim dramatičarem. On je začetnik psihološkog realizma. Neka od njegovih značajnijih dela su drame: Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre, Višnjik i dr. umro je 1940. godine u Nemačkoj.

 

 

 

 

 18,283 total views,  3 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *