Uspešne žene su svuda oko nas – Vesna Ristović
Vesna Ristović je rođena u Kraljevu 1971. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Zatim u Aleksincu završava Pedagošku akademiju a potom i Učiteljski fakultet u Beogradu. U svom rodnom gradu radi kao učiteljica dugi niz godina.
Vesna se od detinjstva bavi pisanjem poezije. Izdala je dve zbirke ljubavne poezije i to: „Lek trave očajnice“ (Publikpres, Kraljevo 2014.) i „Lasta u sobi bez proleća“ (Publikpres, Kraljevo 2016.). Njene pesme su zastupljene u Antologiji pesama prosvetnih radnika „Cvetnik“ – Kreativni centar, 2015.godine; „Moj otac hrani ptice“, 2018.godine i mnogim drugim. Sa pesmama za decu nastupa na festivalima i saborima učiteljskog stvaralaštva.
Nova zbirka „Snovi od čipke“ ove svestrane autorke Vesne Ristović je nedavno izašla iz štampe i u skorije vreme se očekuje njena promocija.
Sem što je sjajan učitelj i maštovita pesnikinja, Vesna je veliki humanista. Bavi se neformalnim obrazovanjem za ljudska prava. Dugi niz godina radi na SOS telefonu za žene koje su žrtve porodičnog nasilja. SOS telefon je sastavni deo Nacionalnog telefona za žene žrtve porodičnog nasilja i licenciran je od strane Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
S obzirom da od Ministarstva za rad ima uverenje da je pružalac socijalnih usluga na lokalnom i državnom nivou, Vesna je voditelj seminara i obuka na temu “Moć promene” – kako formirati grupe samopomoći za žene i devojke koje su preživele porodično/partnersko nasilje. Ovaj seminar se nalazi u Katalogu seminara Ministarstva za rad.
Vesna je poverenica Civilne zaštite u Kraljevu. Organizator je i voditelj radionica i obuka na temu “Učešće žena u smanjenju rizika od katastrofa i elementarnih nepogoda.”Iz toga proizilazi i “Učešće nastavnica u smanjenju rizika od katastrofa i elementarnih nepogoda.
S obzirom na tematiku kojom se bavi, Vesna je pohađala mnoštvo obuka na temu porodičnog nasilja, kao I na temu zaštite žena i dece od muškog nasilja. Članica je mreže žene Balkana za rodno zasnovano nasilje a bavi se i pomirenjem na prostorima bivše Jugoslavije.
U nastavku teksta vam donosimo nešto Vesninih stihova u kojima ćete sigurni smo uživati isto onoliko koliko smo i mi uživali čitajući ih.
Moj deda rabadžija
Moj deda, iza sunca
i dalje volove i konja vodi.
Našao je, sigurno nekoga
da mu priča-o ratu, borbi i slobodi.
Hrapava ruka nikad
nije umela da piše,
аl` posle rabadžijskog rada,
niko ga nije čuo da uzdiše.
Seljačkom rukom teškom,
u ratu,
pušku morao da nosi.
Vetrovima rata hteo i morao da prkosi!
U tople večernje sate
pod dudom voleo da sedi.
Ta slika moga detinjstva
u sećanju ne bledi.
U ruci mu duvan
od žutoga lista.
Na glavi suknena šajkača
kao dukat blista.
Oborio stablo vremena je zub,
I deda je svenuo kao dudov dub.
Iza sunca traži
sada Cvetka svog.
Naći će ga sigurno,
pomoći će bog.
Neka svoga konja
on tamo timari,
za vreme ni jedan
sad nimalo ne mari.
U modre sutone
kada sunce sniva,
na nebu se pojavi
tamna konjska griva.
Otišli su davno,
da krote oblake.
Voze nebom čeze
kao pero lake.
Autor: Vesna Ristović
U levom oku
U onom levom,sanjivom oku,
u kom senka odavno stoji,
pronađi reku,toplu duboku,
što bojom sreće dane boji.
Niz levo rame beharom pišeš,
snove od svile,stihove tanke,
lagano ljubiš,lagano dišeš
snenu ljubiš u osvanke.
A reke teče,šumi pod gradom,
Neretva plava ka suncu hrli
vijuga koritom ko senka kradom,
s` plavim nebom ona se grli.
Autor: Vesna Ristović
Sjaj moga detinjstva
Kada počne leto,
svici fenjer pale.
Prvi put je sretoh,
pipnuh ruke male.
U zlatnome žitu,
srce snažno tuče.
Porumene bulka
jer me ljubav vuče.
Zvezdana prašina
kroz noć provejava,
u mome sećanju,
ljubav isijava.
Sapletene kike,
još nosim u oku.
Nosim ovu sliku
u starost duboku.
Autor: Vesna Ristović
Ovo su samo neke od Vesninih pesama koje ostavljaju bez daha, a mnogo ih je. Uostalom, zar bi i moglo drugačije kada su pisane srcem? Srcem uspešne žene koje je veliko, humano i posvećeno maksimalno svemu čega se takne.
1,402 total views, 2 views today