Napad panike – uzroci, simptomi i lečenje

Dešava se da ljudi tokom neke stresne situacije dožive napad panike i to opisuju kao traumatično iskustvo. Iako panični napad najčešće prolazi bez ikakvih konkretnih posledica, strah od ponovnog napada je dugo prisutan.

Koliko god da deluje dramatično, napad panike nije opasan po život, ali može značajno da utiče na kvalitet života. Zbog čega nastaje napad panike? Koji su njegovi uzroci i simptomi? Ovo su pitanja na koja ćemo pokušati da odgovorimo u ovom tekstu.

Kako izgleda napad panike?

Napad panike je doživljaj preteranog straha za svoj život koji osobi koja ga doživljava deluje veoma dramatično. S obzirom na ponašanje osobe koja ima panični napad i njenoj okolini ne deluje ni najmanje bezazleno. Sledeći korak u većini slučajeva je pozivanje službe hitne pomoći.

Tokom paničnog napada, osoba ima intenzivno osećanje straha, koji je okidač za razne fizičke reakcije. Najčešće te reakcije podsećaju na simptome srčanog udara. Osoba koja prolazi kroz panični napad ima snažno lupanje srca, gubi dah, dolazi do znojenja, vrtoglavice a neretko i do trnjenja u rukama i nogama. S obzirom da je osoba u panici, ona se bori za dah, ima utisak da joj je život u opasnosti i da gubi kontrolu nad svojim ponašanjem.

Iako tokom doživljaja napada nema realne opasnosti i ne postoji stvarni uzrok svih fizičkih manifestacija, osoba nije u stanju realno da ih sagleda u datom momentu. Mada, napad panike je vrlo često prisutan kod nekih drugih psihičkih poremećaja.

Najčešći simptomi ili kako se ispoljava napad panike?

Ne postoji jasno definisan odgovor na ovo pitanje, jer situacije u kojima se javlja panični napad mogu biti veoma raznolike. Napad panike se može doživeti u kući, u prevozu, na poslu, u kupovini, tokom šetnje ili u bilo kojoj drugoj situaciji.

Najčešće se javlja iznenada i traje nekoliko minuta. Uglavnom ne postoje neka upozorenja koja mu predhode. Napad panike traje najčešće nekoliko minuta, a osoba koja ga proživljava, nakon toga se oseća iscrpljeno, umorno i slomljeno.

Simptomi paničnog napada se mogu podeliti u dve grupe i to: psihički i fizički simptomi. Ova podela je izvršena prema dužini trajanja kao i prema načinu i intenzitetu ispoljavanja.

Psihički simptomi

Psihički simptomi se manifestuju tako što se kod osobe javlja intenzivno osećanje straha kao i predosećaj da će se nešto loše dogoditi. Prisutan je strah od smrti, a osoba najčešće gubi kontrolu nad svojim postupcima. Neretko se u ovakvim situacijama javlja osećaj beznadežnosti i depersonalizacije.

Fizički simptomi

Fizički simptomi su lupanje srca, gubitak daha, znojenje dlanova ili čitavog tela. Često se dešava da dolazi do vrtoglavice ili zamućenja vida kao i do stvaranja „knedle“ u grlu. Skoro uvek je prisutan strah od ponovnog napada, tako da osoba najčešće nema snage da se sama izbori sa tim. Kako bi uspešno prevazišla taj strah potrebna joj je odgovarajuća stručna pomoć.

 Napad  panike – najčešći uzroci

Postoje razne studije na ovu temu, kao i brojna mišljenja o uzrocima napada panike. Međutim svi se slažu u jednom, a to je da su dominantni faktori koji dovode do napada panike emocionalna preosetljivost, dugotrajno doživljavanje stresa, a neretko se pominju i genetski faktori.

Potiskivanje osećanja dovodi do paničnih napada

Napad panike se češće javlja kod osoba koja potiskuju osećanja ili koja su sklona da negiraju negativna osećanja čak i tokom stresnog perioda. Osobe koje su sklone da mnogo toga „drže u sebi“ sa željom da ostave utisak srećne i zadovoljne osobe su takođe sklone paničnim napadima. Upravo zbog toga što svoje emocije ne ispoljavaju na pravi način svaku stresnu situaciju osećaju i doživljavaju intenzivnije.

Emocionalna osetljivost je preduslov za napad panike

Kada se pomene genetski faktor to ne podrazumeva da postoji sklonost ka paničnom napadu, kako se najčešće pogrešno misli. Sklonost ka paničnim napadima nije nasledna, ali emocionalna osetljivost jeste. A u pravo emocionalna osetljivost je ključni faktor rizika. Visoko osetljive osobe su u povećanom riziku od paničnog napada, mada kao i u svemu tako i ovde svako pravilo ima svoje izuzetke.

Konstantan stres dovodi do paničnog napada

Ukoliko je osoba stalno pod stresom ili je stalno u stanju grča i napetosti utoliko je rizik za pojavu paničnog napada veći. Nasuprot tome, neretko se dešava da se panični napad javi kod osoba koje nisu naučile samostalno da se nose sa problemima. To su osobe koje nisu dovoljno „očvrsle“ i koje su najčešće odrastale prezaštićeno. Takve osobe vrlo lako upadaju u stanje panike u gotovo svim stresnim situacijama, jer su se uglavnom oslanjali na pomoć drugih. Upravo iz tog razloga im je potrebna adekvatna pomoć, jer imaju nizak prag tolerancije na strah. Uz stručnu pomoć kao i svoju snažnu volju taj strah mogu lako prevazići.

Kako smiriti napad panike?

Napad panike ma koliko da je bezazlen, za osobu koja prolazi kroz isti deluje zastrašujuće. U nastavku teksta vam donosimo neke strategije koje će vam pomoći da zaustavite napad panike.

Dišite duboko

Duboko disanje može prilično da umanji simptome panike tokom napada. Usresredite se na disanje tako što ćete napraviti duboki udisaj i izdisaj kroz usta. Na taj način ćete osetiti kako vazduh polako ispunjava stomak i grudi. Pokušajte da se fokusirate na brojanje dok dišete, tako što ćete izbrojati do 4 prilikom udaha, zatim vrlo malo zadržite vazduh pa lagano izdahnite, takođe brojeći do četiri.

Zatvorite oči na trenutak

Katkad se dešava da napad panike potiče od nekog „okidača“ iz sredine u kojoj se nalazite. Pokušajte na tren da zatvorite oči, jer ćete na taj način blokirati dodatne nadražaje i olakšati fokusiranje na pravilno disanje.

Vežbajte svesnost

Svesnost uvek može da vas „prizemlji“ i da vas vrati u stvarnost. Ukoliko se tog momenta usresredite na poznate fizičke osećaje, poput toga da su vam stopala na tlu, ili da osećate teksturu odeće pod prstima, vrlo brzo će se napad panike smanjiti, jer vaš fokus će biti na konkretnim stvarima.

Ponavljajte uobičajenu mantru

U kriznim situacijama je veoma delotvorno i učinkovito ponavljanje molitve ili neke druge mantre koja vam odgovara. To čak može biti i neka pozitivna afirmacija koja će nakon više uzastopnih ponavljanja dovesti do toga da se smirite usled napada panike. Ne zaboravite da će to biti „materijal“ koji će mozak obrađivati za vreme paničnog napada.

Imajte kesicu lavande uvek kod sebe

Dokazano je da lavanda ublažava stres i smiruje um. Pomoći će vam da se brzo opustite. Ukoliko ste skloni napadima panike ne bi bilo loše da uvek pri ruci imate kesicu lavande ili bočicu lavandinog ulja. Dovoljno je da tog momenta udahnete miris kako biste se osećali bolje.

Suočite se sa strahom

I ono što je najbitnije kada je napad panike u pitanju je svakako suočavanje sa strahom. Svesno prihvatite panični napad i tog momenta, kažite sebi – „Dobro, ako treba da umrem, spreman sam!“ Osetićete ogromno olakšanje videvši da vam se ništa neće desiti, jer strah će iščeznuti samo onda kada se svesno suočite sa njim. Ovo suočavanje sa strahom je vrlo bitno, jer sve dok to ne osvestite i ne prihvatite taj strah živećete u začaranom krugu.

Nadamo se da su vam ovi saveti bili od koristi, ali svakako ne treba zaboraviti da je čitanje tekstova jedno, a poseta lekaru nešto sasvim drugo. Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć uvek kada mislite da je to potrebno. U svakom slučaju bolje je reagovati na vreme i otkloniti uzrok, nego lečiti posledice.

 

 

 

 4,040 total views,  2 views today